Zbog nemogućnosti da prodaju malinu, adekvatno otkupnim cenama, izvoznici sada duguju proizvodjačima novac za oko 30 odsto otkupljenog roda.

Vlasnik firme koja se bavi plasmanom malina na inostranom tržištu Predrag Oreščanin rekao je da su prošle godine vlasnici hladnjača zbog pritiska proizvodjača i Ministarstva poljoprirede otkupljivali maline po visokim cenama od po 500 do 600 dinara po kilogramu, a da je sada cena na inostranom tržištu duplo niža i ne mogu da ih prodaju jer je pala i tražnja.

“Maline su od proizvodjača kupovane po duplo višoj ceni nego što sada mogu da se prodaju na inostranom tržištu, a nema tražnje ni po toj ceni. Zbog toga je na zalihama ostalo neprodato oko 40 odsto prošlogodišnjeg roda i verovatno još oko 10.000 tona iz prethodne godine”, rekao je Oreščanin.

Dodao je da se na svetskom tržištu nudi i malina iz Ukrajine po ceni “daj koliko daš”, dovoljno i 1,5 evra za kilogram.

Rast cena malina dogodio se, kako je rekao, za vreme pandemije kada je na spisku za kupovinu bilo obavezno voće, medju kojim i maline, zbog jačanja imuniteta, ali sada je došao period kada je ljudima prioritet da plate račun za struju i podmire druge prioritetnije troškove, pa se voće sve manje kupuje.

Istakao je da će ove godine otkupna cena malina biti daleko niža nego prošle godine.

Na optužbe proizvodjača da izvoznici kupuju malinu iz Poljske i mešaju je sa malinom iz Srbije, Oreščanin je rekao da nije isključeno da to rade neki uvoznici, ali da to nije zabranjeno i od kupaca se ne skriva njeno poreklo.

“Kada se malina uveze, njeno poreklo je naznačeno u dokumentaciji i ne može da se ne izveze. Uvoz je jedan od načina da se ta uvezena malina pomešana sa domaćom nekako proda po nižoj ceni, a da se nešto zaradi. Prosečnom potrošaču ne znači mnogo razlika u kvalitetu prosečne maline u Srbiji i Poljskoj”, rekao je Oreščanin.

Razlika u kvalitetu srpske i poljske maline, prema njegovim rečima nije tako velika kako se tvrdi u Srbiji, a merena cenom je od pet do deset centi po kilogramu u korist srpske maline.

Proizvodjač malina iz okoline Ivanjice Dobrivoje Radović rekao je da izvoznici u ogromnim količinama uvoze to voće iz Poljske i da sami treba da snose eventualni gubitak zbog pada cena na inostranom tržištu, umesto da smanjuju ugovorenu cenu za već preuzetu malinu.

“U godinama kada su izvoznici dobro zaradjivali nisu delili sa nama profit, pa neka sada ne dele ni gubitak. Zašto nisu sačuvali deo sredstava iz godina kada su dobro zaradjivali da nadoknade eventualni gubitak ove godine”, rekao je Radović.

On je istakao da je nedopustivo da se otkupljivači već sada dogovaraju da ove godine ponude nižu jedinstvenu otkupnu cenu malina i pozvao Komisiju za zaštitu konkurencije da ispita da li zloupotrebljavaju monopolski položaj.

Proizvodjač malina i vlasnik hladnjače Saša Stanić rekao je da je prošle godine otkupljivao malinu po ceni od 550 do 570 dinara po kilogramu, a da je sada cena na svetskom tržištu oko 300 dinara po kilogramu.

“Plaćamo otkupljenu malinu po ugovorenim cenama bez obzira što je pojeftinila na svetskom tržištu. Cenu je oborila malina iz Ukrajine koja se izvozila u Rusiju, gde je velika domaća potrošnja, a sada Ukrajina tu malinu nudi Evropi po 1,7 evra po kilogramu”, rekao je Stanić, koji godišnje izveze u Nemačku, Francusku i Belgiju oko 13.000 tona tog voća.

Dodao je da reprogram kredita koji država nudi otkupljivačima kako bi lakše platili otkupljenu malinu neće rešiti problem jer su ogromne kamate i teško da će se neko odlučiti da uzme reprogram i poveća dug da bi ga izmirio prema proizvodjačima.