Radovi se izvode po projektu i uz nadzor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, a obavljaju ih stručnjaci Ateljea za konzervaciju i restauraciju Reskon iz Beograda.
“Radi se potpuna restauracija fresaka posle 50 godina tokom kojih je došlo do oštećenja i drugih promena na živopisu. Došlo je vreme za novi, redovan postupak čišćenja, konsolidacije, odvajanja od zida, retuširanja i plombiranja posle kojih će ova dela biti sačuvana i zaštićena još nekoliko decenija”, rekao je restaurator Dragan Stanojević.
Ukupna vrednost projekta je preko 24.000 dolara, a sredstva su obezbedili Sumitomo fondacija (22.000) i kompanija Kinčo (preko 2.000 dolara) iz Japana.
Radove prati istoričarka umetnosti i lektor na Đisen ženskom univerzitetu u Tokiju Saći Šimada koja je diplomirala i na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
“Srbija je mesto kulturne razmene između zapada i istoka, a freske prikazuju jedinstvenu kulturu. Obišla sam brojne manastire i uverila se u lepote fresaka. Istražujem slike vladara iz 13. i 14. veka, a freske u kapeli kralja Dragutina su toliko važne u lozi Nemanjića da sam veoma srećna što ih, uz našu pomoć, možemo sačuvati i obnoviti”, poručila je Šimada.
Grobna kapela kralja Dragutina smeštena je u pregradnu, ulaznu kulu manastirskog kompleksa Đurđevih stupova, a pretpostavlja se da je njen živopis nastao osamdesetih godina 13. veka.
Freske u njoj predstavljaju jedinstven spoj religiozne umetnosti i istorijsko-pravnih dokumenata jer su na na njima prikazana brojni istorijski događaji – državni sabori na kojima je predavana vlast i krunisanja novih kraljeva.
Đurđeve stupove podigao je Stefan Nemanja 1171. godine, dok je Dragutin dogradio manastirsku crkvu i oslikao njenu pripratu. Tu je sahranjen 1316. godine.
Ovaj manastir je deo svetske baštine Uneska od 1979. godine.
