Takav ishod nije zadovoljavajući za Kišidinu vladu, formiranu pre četiri nedelje, suočenu sa lošom ekonomskom situacijom usled pandemije korona virusa i regionalnim bezbednosnim izazovima.

Kišidina Liberalno demokratska partija (LDP) i njen slabiji koalicioni partner, konzervativna Stranka čiste politike (Komeito) u zbiru su osvojili 274 od 465 mesta u donjem domu parlamenta, dok se za oko 40 mandata još ne zna kome će pripasti.

LDP i sama ima apsolutnu većinu, pošto je osvojila 247 mandata, a Komeito 27.

Medjutim, LDP sama nema kvalifikovanu većinu od 261 poslanika, koja vladajućem bloku omogućava kontrolu svih skupštinskih odbora i brzo usvajanje zakona.

Koalicija dve stranke do sada je imala 305 poslanika.

Kišida je naveo da se na izborima za donji dom parlamenta bira vodjstvo zemlje i dodao da „veruje da su birači dali mandat“ njegovoj koaliciji.

On je rekao da je lošiji rezultat njegove stranke u odnosu na izbore 2017. godine posledica strategije opozicionih partija koje su istakle jednog zajedničkog kandidata u mnogim jednomandatnim izbornim jedinicama, ali i procene rada njegovih prethodnika u protekle četiri godine.

Kišida (64) je izabran za premijera 4. oktobra, nakon što je pobedio na izborima u LDP, da bi deset dana kasnije raspustio parlament i raspisao izbore.

Njegov prethodnik na čelu stranke i vlade bio je Jošihide Suga, koji se povukao posle godinu dana. Suga je postao premijer u septembru 2020. godine kada je dugogosišnji japanski lider Šinzo Abe podneo ostavku zbog zdravstvenih problema.