On je naveo da, sa druge strane, način na kojoj se o krizi na Kosovu i Metohiji komunicira iz Beograda i državnog vrha Srbije nije naročito ohrabrujući, niti dovodi do toga da se Srbi osećaju bezbednije i sigurnije.

“Članstvo samoproglašenog Kosova u UN, mora biti sklonjeno sa stola. To je moguće tako što bi predsednik Srbije uputio pisma predsednicima Rusije i Kine sa zvaničnim zahtevom Beograda da oni iskoriste veto u Savetu bezbednosti UN ako to pitanje ikada dođe na dnevni red. On to do sada još nije uradio, uprkos javnom obećanju da će to učiniti”, dodao je Jeremić.

On je istakao da jedino što Srbija može da “dobije” u briselskom procesu jeste snažna podrška Zapada Aleksandru Vučić da ostane na vlasti.

Jeremić je dodao da “stranci od Srbije hoće Kosovo i litijum, a Vučić njihovu podršku da ostane na vlasti”, dok je sve van tog trougla samo dimna zavesa i sitan kusur – budućnost Srba koji su noć proveli na barikadama na Kosovu i Metohiji, ljudska prava i slobodni mediji u Srbiji.

Jeremić, koji je i bivši predsednik Generalne skupštine UN, rekao je da se “ne bi mnogo uzbudjivao” oko najave povratka do 1.000 srpskih vojnika i policajaca na Kosovo i Metohiju uz saglasnost Kfora, što je predvidjeno Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN.

“Vučić je tom najavom hteo da se domaćoj javnosti predstavi kao tvrd igrač, što u realnosti nije, pa je u istoj rečenici dodao da zna da se to neće dogoditi. To zapravo znači ‘tražim povratak srpske vojske i policije, ali ne ozbiljno, to je samo za domaću upotrebu, nemojte se oko toga uzbuđivati'”, rekao je Jeremić.

“Izjava nemačke ministarke spoljnih poslova Analene Berbok da je Kosovo smanjilo tenzije, a da retorika iz Srbije radi suprotno, jeste deo te priredbe i performansa, a ni ona se oko toga mnogo ne pita, jer je to stvar vezana za KFOR, odnosno NATO, a tamo postoje konsekvetnijiji igrači od Nemačke”, dodao je Jeremić.

On je naveo da je u svetu u toku deglobalizacija i da se lanci proizvodnje i snabdevanja kidaju, a mnoge kompanije planiraju da izmeste svoju proizvodnju iz Kine.

“U svetu se 90 odsto čipova proizvodi na Tajvanu, a mnogi smatraju da je Tajvan sledeća Ukrajina i razmatraju mogućnost izmeštanja proizvodnje, i više ne žele da proizvodnju stave samo na jedno mesto, nego da je rašire u više država”, rekao je Jeremić.

On je istakao da bi Srbija i Balkan bi mogli biti zanimljivo mesto za proizvodnju visoke tehnologije kao što su čipovi, i podsetio da se sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima svojevremeno govorilo o tome da u Srbiji bude otvorena fabrika čipova koju bi finansirala “Mubadala”.

“Vučić je, medjutim, odlučio da više novca može da se opere kroz Beograd na vodi i gradnju nekretnina”, zaključio je Jeremić.