Preporuke je, kako je navela, dalo više od 70 učesnika sesija i debata koje su organizovane u decembru prošle i martu ove godine. Učesnici su okupljeni iz nevladinih organizacija koje se bave najrazličitijim temama, iz sektora privrede i učesnici sa različitih fakulteta u Srbiji.

„Različite aktere smo okupljali da bismo videli šta gradjani Srbije u najširem smislu vide kao važne izazove, ali i značajne mogućnosti koje se nude i našim gradjanima kroz aktivnu politiku pristupanja Srbije Evropskoj uniji (EU). Ovde su koncipirane 52 preporuke. Najviše ih je bilo vezano za zelenu agendu. Izgleda da ipak pitanje klimatskih promena izazvalo najviše interesovanja, posebno kod mladjih“, rekla je ona danas novinarima u Vladi Srbije nakon uručenja.

Istakla je da preporuke pokazuju koliko je Srbija opredeljena za evropsku budućnost.

„Nismo čekali zvanične pozove da se uključimo, nije nam smetalo ni to što formalno nismo deo platforme da budemo aktivni i mogu da kažem da su gradjani Srbije pokazali svoje i veliko znanje o EU i ozbiljne ideje i zamisli kako EU može da bude još bolji krov za sve nas koji živimo na evropskom kontinentu“, rekla je ministarka.

Ambasador Košar izjavio je da je smisao iniciranja Konferencije o budućnosti Evrope jeste da se otvori pitanje o pripadnosti Evropi i evropskim vrednostima i dodao da je EU suočena sa istim izazovima kao i Srbija.

Francusko predsedavanje, dodao je, istaklo je pitanje pripadnosti kao jedan od prioriteta.

„Želim da pozdravim inicijativu koju je započela ministarka za evropske integracije da uključi i civilno društvo iz Srbije u razmišljanje o tim velikim izazovima koji su pred nama, koji se tiču ekološke tranzicije, cirkularne ekonomije i održivog razvoja. Srbija apsolutno ima mesto u razmišljanju na temu evropske budućnosti jer je kandidat za priključenje“, rekao je ambasador.

Francusko predsedavanje, rekao je, želi da da dinamičnost razvoju procesa evropskih integracija Srbije i da perspektiva integracija bude materijalizovana u razumnom roku.

„Gradjani Srbije nisu samo pasivni posmatrači već imaju mogućnost i moć da ubrzaju reforme svojim angažovanjem“, dodao je.

Otpravnik poslova u Delegaciji EU u Srbiji Dirk Lorenc rekao je novinarima u Vladi Srbije da je Konferencija o budućnosti Evrope jedinstveni proces konsultovanja evropskih gradjana o njihovim očekivanjima za našu zajedničku budućnost.

„Mi se obavezujemo da čujemo šta svi Evropljani imaju da kažu o važnim pitanjima kako bi se ojačala otpornost Evrope i njena konkurentnost, zelene i digitalne tranzicije, vladavina prava kao i uloga Evope kao svetskog lidera što su pitanja kojima se bavite u preporukama“, rekao je.

Konferencija o budućnosti Evrope zamišljena je kao forum za povezivanje evropskih gradjana, civilnog društva i evropskih institucija s ciljem da Evropljani kažu kakvu Uniju žele i kako njome upravljati.

Rezultat će biti izveštaj koji se očekuje u maju, a Evropski parlament, Savet EU i Evropska komisija će zatim ispitati kako mogu efikasno da deluju na osnovu tog izveštaja.