Kamberi je u objavi na Fejsbugu najavio da će to pismo uputiti i šefu evropske diplomatije Žozepu Borelu, posredniku u dijalogu iz EU Miroslavu Lajčaku, i predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, preneo je Jugpres.

Kako je u pismu naveo, suštinski element sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma Srbije i Kosova mora biti simetričnost tretmana odgovarajućih nacionalnih manjina da bi Srbija i Kosovo mogli da napreduju na svojim evropskim putevima, a kako je ocenio, to će sprečiti još jedan sukob u Preševskoj dolini i ukloniti izvor nestabilnosti između Prištine i Beograda.

Kamberi je pozvao predstavnike EU, Velike Britanije, Francuske, Nemačke i SAD da u cilju detaljnijeg informisanja o opštoj situaciji posete albanske opštine u Srbiji i da se sastanu sa albanskim predstavnicima i liderima zajednica i razgovaraju “o njihovoj zabrinutosti”.

On je u pismu naveo da je situacija albanske zajednice u Preševskoj dolini “i dalje teška uprkos opredeljenju Vlade Srbije da radi na prosperitetnoj budućnosti i garancijama koje je ponudila međunarodna zajednica nakon oružanog sukoba 2001. godine.

“Dok pišem ovo pismo 22 godine nakon sukoba, albanska zajednica u Preševskoj dolini ostaje najdiskriminisanija manjina u Republici Srbiji. Nisu preduzete nikakve mere da se okonča ekonomska diskriminacija Albanaca, da se reši veoma niska zastupljenost Albanaca u državnim institucijama i preduzećima pod kontrolom vlade i da se smanji prisustvo vojnih snaga u regionu”, napisao je Kamberi.

On je dodao da je neprijateljski odnos Srbije prema nezavisnosti Kosova negativno uticao na Albance u Preševu jer Srbija odbija da prizna fakultetske diplome kosovskih univerziteta i time diskvalifikuje 15 generacija Albanaca koji zbog toga ostaju bez zaposlenja u državnim institucijama.

“Albancima u Preševskoj dolini trenutno je uskraćeno pravo da koriste nacionalne simbole i zastavu, što je ključni element albanskog nacionalnog identiteta. Militarizacija se stalno koristi kao strategija zastrašivanja lokalne albanske zajednice”, dodao je Kamberi u pismu.

Prema njegovijm navodima srpske vlasti, kako bi bio smanjen broj Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, primenjuju takozvanu pasivizaciju adresa stanovanja, praksu koju je Helsinški odbor Srbije nazvao oblikom etničkog čišćenja administrativnim putem.

“Pored ovih gorkih pritužbi, u političkom i medijskom diskursu normalizuje se rastujuća albanofobija izražena kroz huškačke i uvredljive izjave na račun Albanaca, koje daju najviši državni funkcioneri vladajuće koalicije u Srbiji”, dodao je Kamberi.

Kako je u pismu istakao, “kombinovani efekti potiskivanja nacionalnog identiteta, diskriminacije, maltretiranja i zastrašivanja primoravaju mlade ljude da napuste Preševsku dolinu u potrazi za boljim prilikama u zemljama članicama EU”.

Komentari (0)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *