To je, kako je naveo, protivno svim ugovorima grada i ovog preduzeća u kojima se govori samo o neopasnom komunalnom otpadu.

Po njegovim rečima, na deponiji „Željkovac“ u blizini Leskovca skladišti se na stotine tona opasnog otpada, te će on o tome govoriti na sednicama skupštine Srbije ako bude izabran za poslanika.

On je ocenio danas na konferenciji za novinare da taj opasni otpad predstavlja potencijalnu opasnost za stanovnike Leskovca.

„Ono što smem da tvrdim je da PWW više neće moći niti smeti da dovozi opasan otpad na deponiju, koja je odavde dva do tri kilometra vazdušne linje i koja je konstantna pretnja svima nama i našoj deci u budućnosti, naročito, s obzirom da se protekom vremena oslabadjaju neki hemijski procesi i kad posle izvesnog vremana to krene da gori, kao što smo imali letos u Vinči, s tim što će kod nas biti otrovni“, kazao je Cakić.

Podsetio je da već osam godina govori o tome u skupštini grada Leskovca, ali da niko ništa ne preduzima.
„Ankenti skupštinski odbor imao je sedam članova, tri iz opozcije, četiri iz vlasti. Pošto su videli ozbiljnost teme, do završetka rada ostao sam sam. Na kraju su izveštaj završili bez mene“, istakao je Cakić.
Medjutim, on nije znao da kaže o kakvom se dodatnom otpadu radi, budući da je Anketni odbor skupštine Leskovca, čiji je on bio predsednik, utvrdio u toku 2017. godine da se tamo već skladišti opasan medicinski, azbestni i drugi otpad.

Cakić je iz tog izveštaja pročitao količine otpada, koje mogu da se podvedu pod opasnim samo za jedan mesec.

„Dovezeno je 5,94 tona otpadnih guma kao reciklabilni otpad iz firme PWW, deponovano 11 tona otpadnog presovanog mulja iz firme Falke Srbije, 2,4 medicinskog otpada iz firme Opšta bolnica Leskovac, 1,42 tona opasnog otpada iz Opšte bolnice Dr Aleksa Savić Prokuplje, 8,38 tona škarta iz proizvodnje iz firme Autostop Leskovac, 2,06 tona medicinskog otpada ZZJZ Leskovac, 22,22 tone otpadnih gumenih otpadaka iz Teklasa Vladičin Han, 517,1 tona otpada iz Knaufa Surdulica, 96,26 tona mešavine dolomita, diabaza i briketa iz Knauf, 2,58 ona otpadnog azbesta iz firme Kemis Valjevo, 22,7 otpadnog azbesta iz firme Jugoimpeksd.o.o. Niš, 1,26 tona otpada iz poliestera firme Leskobags Leskovac, 38,74 tone šljake iz firme iz Pionir Paraćin, 3,88 tona otpadnog presovanog mulja iz firme Olimpija iz Niša“, naveo je Cakić, rekavši da se radi o mesecu aprilu 2018. godine.

Njegov stranački kolega Nenad Zdravković kazao je da su oni taj materijal nudili poslanicima opozicije, ali niko nije smeo ili hteo o tome da govori zato što nije iz Leskovca, pa su sada u situaciji da o tome govori njihov čovek iz Leskovca.

Sve je to, kazao je navodeći stav komisije, suprotno ugovoru u kojem se kaže da se na deponiji Željkovac sme odlagati samo čvrst komunalni otpad.

„Ne postoje nigde u Srbiji mesto gde se skladišti opasan otpad, po našim zakonima, a na moje traženje gde završava taj opsan otpad koji se dovozi ovde, nikada nisam dobio odgovor“, dodao je on.

Izrazio je sumnju da će se se ubuduće deponovati još veće količine opasnog otpada na leskovačkoj deponiji, te da u tome „učestvuje republička i lokalna vlast, iako proširivanje nije u skladu sa projektom“, uz podsećanje da tokom javne rasprave ta namera nije prošla, ali da je zakazana nova za 2. mart ove godine.

Naglasio je da sa ovim problem bio upoznat i Žarko Bogatinović, narodni poslanik vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) u tri mandata, čije je radno mesto u Odeljenju za zaštiti životne sredine gradske uprave Leskovac.