Glasanje u 15-članom Savetu bezbednosti završeno je s 13-2 i označilo je prvu ozbiljnu podelu među pet stalnih članica najmoćnijeg tela UN s pravom veta.

Savet bezbednosti je jedinstveno uveo sankcije posle prve probne nuklearne eksplozije Severne Koreje 2006. godine i pooštravao ih je od tada, nastojeći da obuzda severnokorejske nuklearne i balističke raketne programe i spreči njihovo finansiranje.

Američka ambasadorka Linda Tomas-Grinfild pozvala je na jedinstvo pre glasanja u četvrtak, nazvavši šest ovogodišnjih testova interkontinentalnih balističkih projektila Severne Koreje „pretnjom za celu međunarodnu zajednicu“.

Kina je uoči glasanja najavila svoje protivljenje novim sankcijama Severnoj Koreji, a kineski ambasador u UN, Žang Jun, pozvao Sjedinjene Države da preduzmu „smislene, praktične akcije“ da bi obnovile dijalog s Pjongjangom i našle političko rešenje za situaciju na Korejskom poluostrvu, gde je Korejski rat 1950-53. godine završen samo primirjem, a ne i mirovnim sporazumom, te kriza traje neprekidno od tada.

U sredu je Južna Koreja izvestila da pretpostavlja da je Severna Koreja probno lansirala interkontinentalni projektil i dve rakete manjeg dometa. To je bio 17. slučaj ispaljivanja severnokorejskih projektila ove godine.

U poslednjoj rezoluciji o sankcijama usvojenoj u decembru 2017, Savet bezbednostti se obavezao da će dalje ograničiti izvoz nafte u Severnu Koreju ako izvrši lansiranje balističke rakete sposobne da dosegne interkontinentalni domet.

Američka ambasadorka u UN je ovog meseca rekla da su u poslednje četiri godine „dve članice“ Saveta bezbednosti što se jasno odnosilo na Kinu i Rusiju, „blokirale svaki pokušaj“ da se sprovedu sankcije Ujedinjenih nacija protiv Severne Koreje.

Rezolucija koja nije izglasana u četvrtak trebalo je da smanji izvoz sirove nafte u Severnu Koreju sa četiri miliona barela godišnje na tri miliona, a smanjila bi izvoz rafinisanih naftnih derivata sa 500.000 barela godišnje na 375.000. Takođe bi se Severnoj Koreji zabranilo da izvozi mineralna goriva, mineralna ulja i mineralne voskove.

Pored toga, rezolucija bi zabranila prodaju ili transfer svih duvanskih proizvoda u Severnu Koreju, pooštrila bi pomorske sankcije i zabranila izvoz ručnih i zidnih časovnika i njihovih delova iz te zemlje.

Predložena rezolucija bi nametnula globalno zamrzavanje imovine grupi „Lazarus“, koju je stvorila Severna Koreja. U tekstu se kaže da se „Lazarus“ bavi „sajber špijunažom, krađom podataka, novčanim pljačkama i destruktivnim operacijama zlonameernog softvera“ protiv državnih, vojnih, finansijskih, proizvodnih, izdavačkih, medijskih i zabavnih institucija, kao i brodskih kompanija i kritične infrastrukture.

Rezolucija bi, da je prihvaćena, takođe zamrznula imovinu trgovinske korporacije „Koreja Namgang trejding“ koja šalje severnokorejske radnike u inostranstvo a oni donose prihod državi.

Sankcije bi pogodile i kompaniju „Hegumgang Trejding“, za koju predlog recolucije kaže da je sarađivala s jednom kompanijom iz Mozambika pod ugovorom od šest miliona dolara koji se odnosi na rakete zemlja-vazduh, radar i prenosive sisteme protiv-vazduhoplovne odbrane.