“Analiza ovih rešenja pokazala je da je većina stručnjaka koji su konkurisali samostalno ili na predlog profesionalnih udruženja poslala biografije na više poziva, međutim, nije jasno kojim kriterijumima su se vodili u ministarstvu prilikom određivanja ko će biti u kojoj komisiji. Tako su neki kandidati sa većim brojem bodova ostali bez mesta u komisiji, dok su drugi sa malim brojem bodova prošli u komisije”, saopštila je Koalicija.

U ministarstvu su, navela je Koalicija, priznali da je prilikom izrade regulative u vezi imenovanja članova komisija napravljen propust da se ograniči predlaganje jednog kandidata na svaki raspisani konkurs kod jednog organa vlasti, što su neka udruženja i pojedinci iskoristilii i poslali prijave na sve konkurse.

“Nakon formiranja rang liste utvrđeno je da bi pojedini kandidati, ukoliko bi bili imenovani, učestvovali u radu u tri i više komisija što nije bila intencija prilikom izrade propisa. Smatrali smo da bi imenovanje istih lica u više komisija znatno uticalo na regularnost celokupnog postupka projektnog sufinansiranja i svesno se pribeglo rešenju koje je svrsishodnije u datim okolnostima”, objasnili su iz ministarstva.

Takođe su obasnili i da se “iz navedenih razloga pristupilo izradi rešenja o imenovanju članova komisije vodeći računa da se ista lica ne imenuju u dve konkursne komisije” i da se “prilikom imenovanja vodilo računa i da kandidati koji su već imenovani u neku komisiju ustupaju mesto redovnom kandidatu koji ima najveći broj bodova, a nije imenovan do tada”.

Koalicija je ukazala da je metodologija koju je ministarstvo koristilo prilikom raspoređivanja kandidata u komisije dovela do toga da kandidati koji su imali veći broj bodova ostanu bez mesta u komisiji, dok su oni sa manjim brojem bodova prošli.

Takođe, ovakvim načinom raspoređivanja kandidata ministarstvo je prekršilo smernice definisane Pravilnikom o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja.

U Pravilniku piše da rukovodilac organa koji je raspisao konkurs bira većinu članova komisije na osnovu prispelih predloga novinarskih i medijskih udruženja.

Prema Pravilniku, ukoliko se komisija sastoji od tri člana – dva treba da budu imenovana na predlog udruženja, odnosno, tri – ukoliko se komisija sastoji od pet članova. U slučaju da nema dovoljno prijavljenih kandidata od strane udruženja, biraju se oni koji su se samostalno prijavili.

U komisiji konkursa za unapređenje profesionalnih i etičkih standarda imenovan je samo jedan član na predlog udruženja, u komisiji za informisanje osoba sa invaliditetom dvoje, dok je u komisiji za izdavače sa Kosova izabrano svih pet članova na osnovu predloga udruženja.

Naglašavamo da je na ovim pozivima bilo dovoljno prijavljenih kandidata, ali su oni zbog prijavljivanja na više konkursa, prethodno raspoređeni u druge komisije.

Jasno je da bi situacija bila sasvim drugačija da se jedan kandidat mogao prijaviti samo na jedan konkurs koji je raspisalo ministarstvo, međutim, takvo pravilo nije propisano Pravilnikom.

Zbog svega navedenog, opravdano sumnjamo da je svesno urađena kombinatorika kako bi određeni kandidati prošli u komisije, dok su neki drugi, iako bolje rangirani, izostavljeni, ocenila je Komisija.

Zato i zahteva da ministarstvo hitno poništi ova rešenja i otkloni nedostatke, kako ne bi bili oštećeni oni kandidati koji su, prema kriterijumu ministarstva, najstručniji.

Takođe, očekuje da regulativa u što kraćem roku bude izmenjena kako više ne bi bilo ovakvih zloupotreba.

Koaliciju za slobodu medijia čine: Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija “Lokal Pres”, Slavko Ćuruvija fondacija i KUM Nezavisnost.