“Emisije sumpor-dioksida su u 2020. godini iz termoelektrana bile šest puta veće nego je to predvidjeno Nacionalnim planom smanjenja emisija. Samo emisije iz “Kostolca B” su skoro dvaput veće od onih koje je vlada odobrila za sve termoelektrane u Srbiji”, rekao je Kopač, kome je mandat direktora Sekretarijata EZ istekao pre mesec dana.

Emisije azotnih oksida i prašine su, kako je rekao, manji problem i ne prevazilaze vrednosti predvidjene Nacionalnim planom.

Moguće sankcije za Srbiju su zbog toga, kako je rekao, gubitak prava glasa u EZ, što je štetno za ugled zemlje, ali i manjak investicija u sektor energetike.

Na pitanje da li je bio upoznat sa stanjem u poslovanju termoektrane “Nikola Tesla” (TENT) u Obrenovcu, Kopač je rekao da ga je raspad sitema pre mesec dana iznenadio, ali da ne zna dovoljno o tome i da ne želi da komentariše sve uzroke.

Odgovarajući na pitanje da li će zemlje Zapadnog Balkana od 2025. godine plaćati takse za emisiju ugljen-dioksida Kopač je rekao da je to instrument u borbi protiv klimatskih promena i za dekarbonizaciju.

“Evropska unija (EU) je uvela trgovanje pravima za emisiju štetnih gasova iz termoelektrana na fosilna goriva i industriju, neke druge zemlje su uvele porez i druga plaćanja. Očekujem, da će sve zemlje Zapadnog Balkana ići putem EU i uvesti plaćanje prava na emitovanje štetnih gasova, pre svega ugljen-dioksida”, rekao je Kopač.

Dodao je da je cena (taksa) prava na emitovanje u EU sada oko 70 evra za tonu ugljen-dioksida (CO2), ali da bi ta cena na Zapadnom Balkanu odmah uništila konkurentnost industrije i prouzrokovala socijalne nemire.

Zbog toga Srbija treba, prema njegovim rečima, postepeno da uvodi te takse, ali konstantno i predvidljivo jer bez toge neće moći da ubedi EU da je ozbiljna država.

Odluka o tome kako će potrošiti tako sakupljen novac je, kako je rekao Kopač, suvereno pravo Srbije. “Ja sam uvek propagirao potrošnju tog novca za mere energetske efikasnosti, obnovljive izvore energije, za tranziciju regija s rudnicima uglja”, rekao je Kopač.

Na pitanje šta znači da će zemlje koje budu poštovale taj mehanizam imati preferencijalni tretman pri izvozu, a da će u suprotnom plaćati i taksu na izvoz robe, Kopač je rekao da se još ne zna kako će izgledati mehanizam granične adaptacije, kojeg usvaja EU, ali iz izjava EU zvaničnika je jasno, da Evropa ne želi da kažnjava, nego stimuliše trgovinske partnere, da uvedu mehanizam plaćanja emisija CO2.

“Preračunaće se koliko je uglja prosečno u nekom proizvodu, a proizvod je i električna energija i obračunaće se cena za emisije koje bi inače plaćao neki proizvodjač istog proizvoda unutar EU na takvu prosečnu vrednost uglja”, objasnio je Kopač.

Odgovarajući na pitanje da li je Srbija ispunila sve obaveze koje je od nje zahtevala EZ za vreme njegovog mandata, Kopač je rekao da Srbija nije odgovorila pozitivno na te zahteve i da još nije uspešno završeno razdvajanje delatnosti u “Srbijagasu”, filteri u termoelektranama još nisu ugradjeni, a da ima i drugih problema.

Kopač je rekao da veruje da će Srbija, bez obzira na energetsku krizu, do 2050. godine ugasiti termoelektrane jer su sve stare i do tada će biti istrošene, a da se nove ne grade.

Na pitanje kada će se završiti energetska kriza Kopač je rekao da je “pitanje šta je kriza”. “Energija je bila nenormalno jeftina i to nije moglo dugo da traje. Pored toga ceo svet ide u tranziciju, ka dekarbonizaciji. To je ogroman tehnološki pokret, a ne kriza. Neko to mora da plaća. Sve se to odražava u ceni energije”, rekao je Kopač.

Dodao je da očekuje da će cene energenata pasti krajem zime, ali da nikad neće više biti tako niske kao što su bile pre poskupljenja.

To će, prema njegovim rečima, morati da se reflektuje i na cenu struje za domaćinstva u Srbiji jer je sada daleko ispod troškova za proizvodnju. “Razumem, da je to politički osetljivo za sve, posebno pre izbora”, rekao je Kopač.

Astronomsko poskupljenje struje i gasa izazvano je, prema njegovim rečima, političkim faktorima, ali ne samo njima.

“Uzroci su mnogobrojni. Počelo je trgovinskim ratom izmedju Kine i Australije i nestašicom uglja u Kini, što je političkog karaktera. Svoj doprinos su imale i cene kupona (takse) za emisije ugljen-dioksida, na koje utiče Evropska komisija, što je opet političkog karaktera. Rusija je iskoristila svoju šansu za dalji pritisak na Ukrajinu i EU i to je opet politika”, rekao je Kopač.

Dodao je da je bilo i “normalnih” tržišnih faktora, medju kojima je pre svega, postpandemični oporavak industrije u celom svetu.

“Kina i Indija prelaze sa uglja na gas. To su ogromne zemlje i potražnja za gasom je zbog toga ogromna. Gas je postao globalni produkt i utiče na sve”, rekao je Kopač.

Ocenio je da je prva posledica energetske krize inflacija jer cene gasa i nafte utiču na cenu hrane i transporta.

“Zbog toga će siromašni biti još siromašniji, a bogati još bogatiji. Ali jedini pobednici na duge staze će biti zemlje koje neće više zavisiti od uvoza nafte i gasa, pa ni od uglja, koji polako odlazi u prošlost zbog procesa dekarbonizacije. Sad je vreme za intenzivne investicije u obnovljive izvore energije i u mere energetske efikasnosti”, rekao je Kopač.