Poreski sistem u Srbiji je loš i loše funkcioniše i treba ga menjati da bude progresivan, i da više plati onaj ko više i zaradjuje, a da za one koji manje zaradjuju budu predvidjena izuzeća, rekao je danas ekonomista Milan Kovačević.

On je povodom sve češćih zahteva poslodavaca i stručne javnosti da se menja Zakon o porezu na dohodak gradjana i da se poreski sistem reformiše, agenciji Beta rekao da je taj zakon više puta menjan, ali da je star oko 30  godina.

“Zakon o porezu na dohodak gradjana je loš i loše funkcioniše i treba ga menjati kao i poreski sistem koji predvidja mnogobrojne takse koje treba radikalno smanjiti i za fizička i pravna lica”, rekao je Kovačević.

Dodao je da parlament često usvoji neprecizne zakone kako bi vlada mogla da donese brojna podzakonska akta i tumači kako joj odgovora.

Prema njegovim rečima, pored progresivne poreske stope trebalo bi uvesti i poreska oslobadjanja za porodice sa više članova je je to značajno i iz ugla demografije.

On je rekao da bi bilo dobro predvideti i neku vrstu bilansa na kraju godine kako bi se videlo šta je sve plaćeno, i ako je sveukupno poresko opterećenje preveliko mogao bi da se deo vrati ako se ispostavi da je pretplaćeno, što bi doprinelo poverenju izmedju gradjana i poreskih činovnika.

U Srbiji se poreski činovnici, kako je rekao, trude da naplate što veći porez pa i kad nemaju osnova nadju neko tumačenje propisa, dok se u nekim zapadnim zemljama uplaćeni porez vrati ako je preplaćen.

“Treba napraviti jednostavan sistem, računari su blagodet, i kada se uspostave pravila gradjani lako mogu da plate poreske dažbine”, rekao je Kovačević.

On je istakao da u Hrvatskoj gradjani sve poreske dažbine plaćaju na jedan poziv na broj, a u Srbiji svako ima poseban pa se još menja iz godine u godinu.

Unija poslodavaca Srbije traži da se smanje porezi i doprinosi na sve zarade i povecća neoporeziva osnovica, a Fiskalni savet je povodom 20 godina od donošenja Zakona o oporezivanju dohotka gradjana zbog toga što “odstupa od evropskih standarda” predložio izmenu i dva modela.

Postojeći zakon, naveo je Savet u analizi pod nazivom “Mogućnosti i potrebe za reformom”, nejednako oporezuje srodne kategorije prihoda, propisuje skromne olakšice za radnike sa niskim ili neredovnim primanjima i potpuno izostavlja poreske kredite za izdržavane članove porodice.

Savet predlaže da Srbija, u skladu sa preovladjujućom evropskom praksom, umesto postojećeg sistema uvede moderan dualni sistem poreza na dohodak koji bi objedinjeno tretirao i progresivno oporezivao sve prihode od rada koje pojedinac ostvaruje, uz značajno povećanje postojećeg neoporezivog cenzusa i uvodjenje poreskih kredita za izdržavane članove domaćinstva.

Savet je istakao da su tokom prethodnih godina stvoreni tehnički preduslovi za modernizaciju i implementaciju poreske reforme kojom bi svi oblici prihoda od rada (zarade, privremeni i povremeni ugovori, autorski angažmani, ugovori o delu) bili ravnomerno tretirani i progresivno oporezovani.

Prema prvoj varijanti reforme, nominalna poreska stopa bi bila povećana sa 10 na 15 procenata uz podizanje neoporezivog iznosa sa 18.300 na 26.000 dinara mesečno, dok bi prema drugoj nominalna poreska stope bila povećana sa 10 na 20 odsto, a neoporezivi cenzus sa 18.300 na 40.000 dinara mesečno.