“Sve bi zanemarili, jeftinu struju, gas, radnu snagu u Srbiji, jedino bi ostali oni koji bi mogli da očuvaju poslove, a da se to ne vidi. To se vidi na iskustvu i Rusije, sve amričke i kompanije iz dugih zemalja, koje su uvele sankcije Rusiji, poslušale su pozive njihovih vlada i otišli iz te zemlje”, rekao je Kovačević za Betu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je sinoć da su mu predstavnici EU, SAD, Nemačke, Francuske i Italije prošle nedelje rekli da bi, ako odbije plan EU za Kosovo, došlo do zaustavljanja, a potom i povlačenja investicija iz Srbije.

Kovačević je rekao da se iznenadio 1992. godine kada je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija uveo sankcije Jugoslaviji da je Dženeral motors koji je bio ulagač u livnicu u Kikindi odmah zatražio pomoć kako bi raskinuo sve ugovore, pa čak i o zakupu prostora za smeštaj radnika sa obrazloženjem da su sankcije takve da ne smeju imati nikakvih odnosa sa Jugoslavijom.

“Na Zapadu je tako, gradjani i kompanije su lojalni njihovim vladama, poslušni su i sankcije će i sada, ako se uvedu, maksimalno sprovesti. Investicije su osigurane i te kompanije će naplatiti izvesnu štetu kod osiguravajućih društava”, rekao je Kovačević.

Dodao je da bi povlačenjem investitora posledice za Srbiju bile velike, da bi radnici izgubili posao, bili bi smanjeni izvoz i uvoz, jer su velike strane investicije uložene u preduzeća koja se dobrim delom bave proizvodnjom automobilskih delova koje plasiraju na inostranom tržištu, padao bi bruto domaći proizvod (BDP).

Sankcije Srbiji bi sada, kako je rekao, bile možda malo drugačije nego 1992. godine.

“Sada verovatno ne bi uveli totalne sankcije, zabranu uvoza, izvoza, plaćanja, već bi počeli sa nekim koje bi Srbiju dobro zabolele u očekivanju da će se predomisliti jer im je to korisnije”, rekao je Kovačević.

Kovačević je rekao da Srbija ima dosta loših ugovora sa stranim investitorima, a jedan od primera je fabrika blizu Beograda za koju je Srbija pokrila veći deo investicije i pružila još niz usluga kako bi se realizovala, ali je u ugovoru navedeno da kada hoće može da proda tu fabriku, a da ne snosi posledice.

Mnoge ugovore vlast, kako je rekao, predstavlja kao med i mleko, a Srbija gubi većinu sporova i za to plaća stotine hiljada evra iz budžeta.

“Pogrešaka oko stranih investicija je u Srbiji bilo puno, prva greška je što nisu pravljenje analize kakva je korist od subvencija koje su dodeljivane. Predsednik Srbije je pozivao strane ulagače i obećavao da će dobiti više nego u bilo kojoj drugoj zemlji”, rekao je Kovačević.

Dodao je da je Srbija privukla najviše stranih ulagača u regionu, ali i pod nepovoljnijim uslovima od drugih.

Kovačević je rekao da je Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) besplatno dato 120 hektara zemlje za naselje Beograd na vodi, a da je Srbija dobila udeo od jedne trećine u toj firmi, samo po osnovu ulaganja novca, a ne i imovine i nekoliko vrednih zgrada.

U ugovoru države i investitora iz UAE za izgradnju Beograda na vodi je, prema njegovim rečima, navedeno da se daje u besplatan zakup zemjište kada se gradi na njemu, a kad se izgradi i proda, zakup se pretvara u svojinu i ko kupi nepokretnost dobija i zemljište.

“To se, medjutim ne primenjuje, firma još drži zemljište u svojini i na njega je stavljena hipoteka da bi se uzimao novac i finansiralo preduzeće koje ne ostvaruje profit. Po zakonu ne može se prodati kuća, a da zemljište ostane u drugim rukama, ali u Srbiji sve može”, rekao je Kovačević.

Dodao je da u državnom sporazumu o podsticanju investicija iz UAE koji je sačinjen na engleskom jeziku piše da je važeći taj dokument i da se na njega ne primenjuje domaće pravo, a nije važeći isti taj dokument napisan na srpskom jeziku gde to ne piše.

Kovačević je rekao da bi bilo normalno da se napravi računica šta se dobija odredjenom investicijom, ali se to ne radi, pa ni onaj ko je smislio tu investiciju ne može da sazna da je pogrešio.

“U Srbiji država ulazi u velike investicije bez ikakve računice”, rekao je Kovačević.