„Mali i usitnjen posed, prilagodjen tamo gde je moguće voćarstvu i vinogradarstvu, može i mora da bude daleko produktivniji. Od samo pola hektara odredjene sorte maline, jedna četvoročlana porodica može solidno da živi“, rekao je Krkobabić otvarajući XVI Medjunarodni kongres voćara i vinogradara.

Taj skup, koji se u organizaciji Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i Naučnog voćarskog društva Srbije održava u Vrdniku, je najznačajniji naučni skup u oblasti voćarstva i vinogradarstva u Srbiji, a organizuje se svake četvrte godine i okuplja eminentne svetske stručnjake predmetnih oblasti.

Na otvaranju kongresa govorili su dekan Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Nedeljko Tica, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Velimir Stanojević i pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu Mladen Petreš kao i profesor Dragoslav Ivanišević.

Profesor Zoran Keserović je ukazao da četvoročlana porodica koja u plasteničkim uslovima na pola hektara gaji dvorodnu sortu maline „ersandira“ ili na jednom hektaru borovnicu sorte „juk“, može pristojno da živi.

Na skupu je rečeno da su voćari u Srbiji pokazali razvijenu svest o potrebi udruživanja.

Istaknuto je da je program finansijske pomoći zadrugama i podsticanja udruživanja koji je od 2017. godine sprovodio, po ideji ministra Krkobabića, a u saradnji sa Akademijskim odborom za selo SANU, Kabinet ministra za regionalni razvoj a sada Ministarstvo za brigu o selu, dao je u oblasti voćarstva možda svoje najbolje rezultate.

Od ukupno 207 pomognutih zadruga (od 2017. do 2021. godine), trećina je, odnosno 69, voćarskih.

Od četiri složene zadruge koje su dobile sredstva dve su voćarske i jedna je voćarsko-povrtarska.

Program finansijskih podsticaja za zadruge Ministarstvo za brigu o selu biće nastavljen i tokom 2022. godine.