„Vraćen je život u 651 seosku kuću. Od toga su čak 132 porodice rešile da se iz gradskih i prigradskih sredina vrate na selo“, rekao je Krkobabić, posle potpisivanja ugovora za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom na teritoriji Srbije.

Dodao je da je naseljavanje praznih seoskih kuća fundamentalna ideja za opstanak sela Srbije i same Srbije i da je cilj da se u narednih pet godina po 6.000 porodica naseli u prazne seoske kuće, a da bi se „time broj porodica doveo na onaj početni broj od 30.000 iz Velike seobe Čarnojevića“.

Istakao je da je sledeće godine za kupovinu kuća potrebno desetostruko više sredstava i da se „računa na državu Srbiju, na Srpsku pravoslavnu crkvu, ali i na uspešne domaće korporacije i imućne pojedince, kao i na dijasporu koja je najavila da će se ozbiljno uključiti“.

Krkobabić je rekao da „ta misija ima podršku predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Srpske akademije nauka i umetnosti preko Odbora za selo na čelu sa akademikom Draganom Škorićem, ali i svih dobronamernih gradjana Srbije“.

„Dugo smo razmišljali da odemo da živimo na selo, a period korone i izolacije, pa rad od kuće samo su pojačali tu našu želju i počeli smo da tražimo za sebe idealnu seosku kuću. Na ovaj način smo to i uspeli. Živećemo u zdravijoj sredini, i posvetićemo se i gajenju hrane“, rekla je Dragana Katić, koja sa svojim partnerom Borisom prelazi da živi iz Beograda u Valjevsko selo Taor.

Do sada je iz tog programa Ministarstva za brigu o selu dodeljeno 651 kuća na teritoriji Srbije. Najveće interesovanje je u opštinama Bačka Palanka, Apatin, Kikinda, Kula, Sombor, a na jugu su to Pirot, Aleksinac, Dimitrovgrad, Svilajnac…

Konkurs je trajao do 1.novembra, stiglo je 945 prijava, a prema uslovima propisanim Uredbom Vlade Srbije, podnosioci prijave na konkurs bili su bračni i vanbračni parovi, mladi poljoprivrednici i poljoprivrednice i samohrani roditelji, do 45 godina starosti koji žele da započnu svoj život na selu tako što će se osamostaliti iz roditeljskih domova ili iz gradova preći da žive na selo.

Vrednost seoske kuće sa okućnicom, koju su zainteresovani sami pronalazili, nije mogao biti iznad 1,2 miliona dinara (10.000 evra), a ceo program se sprovodi u saradnji sa jedinicama lokalnih samouprava koje vrše procenu tržišne vrednosti i proveravaju da li su regulisani imovinsko-pravni odnosi te nepokretnosti.

Prvobitno je za ovaj Program opredeljeno 500 miliona dinara ali je, zbog veoma velikog interesovanja taj iznos uvećan i na predlog Ministarstva za brigu o selu uvojen na vladi, na 686,5 miliona dinara.

Novac se dodeljuje kako je propisano Uredbom, do utroška sredstava, po redosledu pristiglih prijava.

//