„Ideja evropske političke zajednice se definitivno, prema onome što smo mogli čuti od predsednika Makrona, ne odnosi na države Zapadnog Balkana. Makron je vrlo jasno u svom govoru rekao da je put država Zapadnog Balkana ka članstvu u Evropskoj uniji već uveliko trasiran i da one ostaju na tom putu“, izjavila je Milena Lazarević za EURACTIV.rs.

Makron je u govoru u Evropskom parlamentu povodom Dana Evrope 9. maja predložio, umesto spuštanja strogih kriterijuma za prijem u EU, stvaranje paralelnog entiteta „evropske političke zajednice“, koja bi okupila zemlje kontinenta koje dele vrednosti EU a koje teže članstvu u Uniji ili su je napustile.

„Ova ideja evropske političke zajednice se pre svega može analizirati u kontekstu iznalaženja rešenja za kandidature Ukrajine, Gruzije i Moldavije, gde iz ovoga možemo zaključiti da Francuska možda nije spremna da ovim zemljama ponudi perspektivu punopravnog članstva u EU“, rekla je Lazarević.

Takođe se može tumačiti, dodala je, i kao jedno kreativno rešenje da se nađe neki način da se Ukrajina blisko poveže s EU i da markira svoju opredeljenost ka Evropi a da se to ne odrazi negativno na moguće pregovore o prekidu ruske invazije na Ukrajinu.

„To ćemo sve tek videti zato što je ideja izneta na jedan vrlo generalan način i kao i uvek ‘đavo je u detaljima’, tako da ćemo od nekog narednog papira i konkretnog plana za ovu evropsku političku zajednicu zapravo tek moći da proanaliziramo šta generalno znači ne samo za Evropu nego i za države Istočnog partnerstva“, kazala je Lazarević, naglasivši da ne treba očekivati da će se ta zajednica odnositi na region Zapadnog Balkana.

Povodom odgovora nemačkog kancelara Olafa Šolca na Makronovu ideju, Lazarević je ocenila da je to bio obazriv odgovor i da još ne postoje konkretne informacije na osnovu kojih bi Berlin mogao da iznese svoj stav.

„Ne bih se složila da je taj odgovor bio mlak, ja bih rekla da je to bio obazriv politički odgovor, pre svega nemački kancelar nije video nikakav konkretan predlog pa se samim tim ni ne može izjasniti“, rekla je Lazarević.

Prema njenom mišljenju, francusko-nemačka osa je izuzetno bitna za funkcionisanje i unapređenje EU i dobro je što se u Berlinu moglo čuti da te dve zemlje jačaju svoju opredeljenost da zajedno osmišljavaju i trasiraju dalji razvoj i reforme EU.

„U tom smislu bih rekla da je reakcija nemačkog kancelara bila čak i pozitivna“, ocenila je Lazarević.

Šolc je rekao da je Makronova ideja nove političke zajednice „vrlo zanimljiv predlog za rešavanje velikog izazova“ sa kojim se EU suočava, ali da EU ne treba da prekine pristupni proces sa zemljama sa kojima je on već počeo, navodeći kao primer Severnu Makedoniju.

„Želimo veoma brzo da postignemo konkretne dogovore, kako bismo nastavili sa integracijom Zapadnog Balkana u EU“, rekao je nemački kancelar posle susreta s Makronom.

Specijalni izaslanik Vlade Nemačke za Zapadni Balkan Manuel Saracin izjavio je tokom posete Beogradu 10. maja da se Berlin zalaže za ulazak zemalja Zapadnog Balkana u EU, a ne za „neku vrstu njihovog partnerstva sa Unijom“.

Milena Lazarević je ocenila da je njegova reakcija na Makronov predlog bila „možda pod uticajem pogrešnog razumevanja“ onoga što je francuski predsednik rekao „s obzirom da su to dosta generalne ideje za sada“, da nema mnogo informacija i da ih je moguće različito tumačiti.

„Da li će ta evropska politička zajednica stvoriti neku ideju o drugorazrednom članstvu za druge zemlje, za zemlje Istočnog partnerstva, mislim da je o tome preuranjeno govoriti. Videćemo kada ta ideja bude detaljno izložena“, rekla je Lazarević.