Višednevni razgovori u Briseli razvukli su se do petka, kada su lideri zemalja Unije ispeglali podele među nekima od najvećih zemalja-članica tog političkom bloka i barem uspeli da se dogovore da nastave potragu za načinima da se ustanovi limit za visinu cene prirodnog gasa u slučaju njenog naglog povećanja.

Predsednik Francuske Emanuel Makron istakao je svoj rad sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom da se stvori makar površinski sloj jedinstva nakon razgovora koji su počeli prethodnog dana ujutro.

Makron je rekao da će se on, zajedno s bliskim tehničkim savetima “videti sa kancelarom Šolcem u Parizu sledeće sedmice, kako bismo mogli da krenemo napred, sa našim timovima, o svim pitanjima”.

Šolc je rekao da je glavni problem suzbijanje naglih skokova cena u trgovini gasom koji mogu potrajati samo par časov, ali ipak mogu poslati cene u nebo. Po njegovim rečima, mere da se spreče te situacije moraju biti dodatno proučene.

“Kako ćemo izbeći te ‘šiljke’ (cena)? Ima još mnogo konkretnog rada da se obavi. Ali moramo tragati za načinima da se s time uhvatimo u koštac – što svakako ima smisla”, rekao je Šolc.

Kada se osovina između Pariza i Berlina usaglasi, ostatak Evropske unije je obično sledi.

Do petka popodne, Makron i ostali sa zadovoljstvom su ukazali na to kako tržište prirodnog gasa reaguje na poslednju vest o usaglašavanju – dok su cene juče porasle 13 odsto, danas su pale za 11 odsto, iako je rezultat samita lidera EU veoma pod znakom pitanja.

“Naš izazov je da… smanjimo cene gasa i struje, a da ostanemo ujedinjeni. Što se mene tiče, oba cilja su postignuta. Kao dokaz mogu uzeti reakcije tržišta na naše saopštenje”, rekao je Makron.

Kako god bilo, cene gasa postojano opadaju otkad su u avgustu dostigle rekordne visine, kada su države članice kroz cenovno nadmetanje išle na popunjavanje svojih rezervi gasa. Samo ove sedmice, opale su u ponedeljak 10 odsto, a u utorak više od 11 odsto.

Prema rečima diplomata, sprovođenje predloga, uključujući uvođenje limita do kojeg cene mogu rasti, moraju prvo podrobno da razmotre ministri energetike zemalja EU sledećeg utorka, a možda će čak biti potreban novi samit EU u narednih sedmica.

Kako bi se obezbedilo da podivljali troškovi kupovine prirodnog gasa ne opterete dodatno inako uzdrmane ekonomije zemalja EU, Evropska komisija, kao izvršno telo Unije, predložila je da se gas delimično kupuje zajednički, što je naišlo na mnogo odobravanja, i ponudila kompromis u vidu mehanizma korekcije limita za cenu gasa koji bi se aktivirao u izuzetnim situacijama.

Zemlje poput Holandije i Nemačke gnušale su se uvođenja takvih intervencija na tržištu, ali su ipak prihvatile da prouče sistem koji bi bio stabilan i ne bi omogućio dobavljačima da prekinu snabdevanje i okrenu se lukrativnijim tržištima.

Lideri EU takođe idu ka stvaranju novog tržišnog indeksa tečnog prirodnog gasa koji bi bolje održavao ono što se dešava na tržištu, pošto je Rusija dramatično smanjila dotok kroz cevovode ka zapadu Evrope.