Lompar je za agenciju Beta ocenio da je odluka o postepenom ukidanju srpskih tablica “najnoviji momenat u desetogodišnjem kontinuitetu” i da će postupci srpskih vlasti dovesti do kosovske nezavisnosti i sankcija Rusiji. 

“Ukinuta su srpska policija, civilna zaštita, pravosudje, telekomunikacije, izborni i pravni sistem, energetika, omogućeno je da Kosovo potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), da dobije pozivni telefonski broj. Predato je jezero Gazivode čiji se deo nalazi u centralnoj Srbiji, pozvane su sudije da polože zakletvu pred Hašimom Tačijem, nije upisan rok za osnivanje Zajednice srpskih opština (ZSO). Priznato je pravosudje Kosova povodom nadležnosti nad manastirom Dečani, uvedeni su albanski carinici na prelazima Jarinje i Brnjak. Svi ovi sadržaji Briselskog sporazuma, pratećih dokumenata i Vašingtonskog sporazuma, pokazuju da srpski predsednik postepeno usvaja elemente Išingerovog i Ahtisarijevog plana koji je vlada Vojislava Koštunice odbacila”, istakao je profesor. 

Lompar smatra da “podsticanjem vlasti da donosi ovakve odluke, aktivnu političku podršku stvaraju zapadni činioci i stranke gradjanske orijentacije”. 

“Naročito je sramotno zapadno ponavljanje formula o demokratiji i slobodama. Jer, američki ambasador učestvuje u javnom uklanjanju pravne svesti na način kolonijalnog upravnika – bilo da prisiljava vlast na nezakonito ponašanje, bilo da je hvali zbog takvog ponašanja. No, uvek je presudna odgovornost srpskog predsednika. Podrškom vlastima, pasivnu političku podršku stvara ruska politika i stranke nacionalne orijentacije. Spoljni činioci su vodjeni sopstvenim državnim i političkim interesima, dok su unutrašnji činioci vodjeni klijentelističkim odnosom prema vlasti srpskog predsednika”, istakao je Lompar. 

Po njegovim rečima, potpunom medijskom dominacijom stvara se atmosfera beznadja i unapred se srpski predsednik i vladajuće stranke postavljaju u položaj nekoga u koga se ne može sumnjati “uprkos očiglednim činjenicama koje opravdavaju i najgore sumnje”. 

“Tako se sprovode medijske odmazde prema retkim nacionalno orijentisanim kritičarima vlasti. Manipulacija naizmenično stavlja u žižu javnosti uvodjenje sankcija Rusiji i priznanje kosovske nezavisnosti. U času kada naglašava da ne uvodi sankcije Rusiji, vlast donosi odluke u korist kosovske nezavisnosti. Kada navodno ne dozvoljava kosovsku nezavisnost, ona utire medijski put za uvodjenje sankcija Rusiji. U oba slučaja, povećava sadržaje autoritarnosti i smešni i zlokobni kult ličnosti u društvu”, ocenio je on. 

Lompar naglašava da vlast predlaže život bez kolektivnog samopoštovanja, da bi se navodno sprečio individualni život u ropstvu. 

“No, kao što će njeni postupci dovesti do kosovske nezavisnosti i sankcija Rusiji, tako će ishod ovakvog vladanja biti istovremeno življenje bez kolektivnog samopoštovanja i u individualnom ropstvu. Jedna od najglupljih i propagandno najefikasnijih parola, koje neumorno ponavljaju otvoreni i prikriveni mikrofoni vlasti, jeste pozivanje kritičara da ponude svoja rešenja u odnosu na sadašnje stanje. Pošto je decenijskim vladanjem upropastila sve šanse za postepeno popravljanje stanja u zemlji, vlast traži ove predloge ne bi li propagandom zamaglila sve rdjavo što je uradila. Jedino rešenje je promena načina vladanja, a ne samo vlasti”, rekao je Lompar. 

Na pitanje da li se mogu očekivati promene u načinu vladanja, Lompar je kazao da je to “malo verovatno”. 

“To je malo verovatno. Jer, predsednik Srbije je uz pomoć spoljnih činilaca uspeo u naumu da ogromnu većinu gradjanskih i nacionalnih činilaca učini saučesnicima nekog vida svoje pogubne politike. Kada dodje do njenog poraznog ishoda, uprkos udaljavanju mnogih od nje u tom času, ostaće saznanje o tome da je politika nacionalne i državne kapitulacije imala neobično mnogo saveznika. To deluje kao jedina istorijska istina našeg vremena”, zaključio je Lompar.

Komentari (0)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *