Predsednik Madjarske Janoš Ader je 11. januara objavio datum izbora koji je najraniji zakonom dozvoljen. Biće to, ukazuje Asošiejtid pres (AP), deveti izbori u Madjarskoj od njene demokratske tranzicije iz komunističke države 1990. godine.

Ader je rekao da će izbori biti održani istog dana kada i sporni referendum na inicijativu vladajuće stranke Fides, a koji će pitati Madjare o njihovim stavovima prema LGBTQ pitanjima — nešto što protivnici kažu da ima za cilj omalovažavanje seksualne manjine.

Aprilski izbori biće najznačajniji izazov Orbanovoj moći otkako su on i njegova antiimigraciona partija Fides 2010. dobili dvotrećinsku većinu u parlamentu. Nasuprot Fidesa je raznolika koalicija šest opozicionih partija, na čelu s konzervativcem Peterom Marki-Zajem, koje Orban prikazuje kao desničarske i levičarske ekstremiste koji služe stranim interesima.

Parlamentarni izbori u Madjarskoj, koji dolaze u vreme kada je Budimpešta u višestrukim sporovima s Briselom oko standarda vladavine prava, mogli bi, prema oceni Politika, da definišu da li će se Madjarska vratiti u evropski mejnstrim ili će se još više približiti Moskvi i Pekingu.

Opozicioni savez, koji se kreće od liberalnih grupa do desničarske partije Jobik, suočava se s nizom izazova, od unutrašnjih podela do neravnopravnog terena kada je u pitanju pristup medijima i finansiranju. Ipak, opozicioni lideri obećali su da će ostaviti svoje razlike po strani u pokušaju da poraze Orbana, kojeg okrivljuju za podrivanje madjarskih demokratskih normi i nezavisnih institucija.

Većina istraživanja daje Orbanovom Fidesu neznatnu prednost u odnosu na šestostranački savez, najveći opozicioni blok koji se ikada okupio protiv njega na opštim izborima, ukazuje Blumbeg.

Na aprilskim izborima Orban bi mogao da izgubi dvotrećinsku parlamentarnu većinu koju je obezbedio na poslednja tri glasanja. Te pobede su mu, naglašava Blumberg, omogućile da bez podrške opozicije, menja zakone, uključujući i ustav, napada manjine i donosi pravila koja otežavaju smenu najviših zvaničnika.

Madjarski zakon usvojen u junu 2021. koji zabranjuje bilo kakvu diskusiju o LGBTQ temama u školama, bio je na meti kritika opozicije i aktivista za gradjanska prava, dok je EU pokrenula sudski postupak protiv Madjarske rekavši da krši „osnovna prava LGBTQ osoba“ po zakonu Evropske unije, ističe Si-En-En (CNN).

Referendum se smatra odgovorom madjarske nacionalističke vlade na ove kritike, ukazuje američki televizijski kanal, ističući da Orban tvrdi da je reč o zakonu koji štiti prava roditelja da biraju kako će obrazovati svoju decu.

Orban je za referendum predočio pet pitanja kojima će pitati javnost da li podržava „promociju“ sadržaja vezanih za seksualnu orijentaciju kod dece i poziva javnost da glasa „ne“.

Prilikom pokretanja pravnog postupka protiv Madjarske u julu, Evropska komisija je saopštila da Budimpešta „nije uspela da objasni zašto bi izloženost dece LGBTQ sadržaju kao takvom bila štetna po njihovu dobrobit ili nije u skladu s najboljim interesima deteta“.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nazvala je zakon „sramotom“ koja je protiv vrednosti EU, dok je holandski premijer Mark Rute rekao da Madjarskoj „više nije mesto u EU“.

Eksperti i zagovornici ljudskih prava pak kažu da se Orban nada da će osvojiti političke poene i, kako ističe Si-En-En, podeliti svoje protivnike uoči izbora jer su LGBTQ prava i dalje glavna prepreka unutar ujedinjene opozicije.

Komentari (0)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.