“Pored rata u Ukrajini, problem sa migracijama se vratio na južnu granicu Madjarske. Postoji dosta tenzija u regionu Zapadnog Balkana. Dve trećine mojih vojnika rasporedjeno je negde u inostranstvu”, rekao je on a prenosi portal Balkanska bezbednosna mreža.

Rusin-Sendi je dodao da je KFOR, kao najveća kopnena misija NATO, bila pod vodjstvom madjarskog generala sa dve zvezdice i da to pokazuje koliko je Budimpešta posvećena članstvu u NATO.

General je ukazao da u Ukrajini živi više od 150.000 Madjara i da je do sada u ratu, boreći se za Ukrajinu, poginulo više od 100 ukrajinskih Madjara.

Prvi čovek madjarske vojske je zaključio da Ukrajina sada ne može da udje u NATO, ali se to može dogoditi u budućnosti. General Sendi je rekao i da posle Švedske i Finske, postoje druge zemlje koje čekaju da udju u NATO, ne navodeći na koga tačno misli.

On je ukazao i da je još rano govoriti o ishodu rata u Ukrajini, ali i pohvalio borbenost ukrajinskih vojnika.

“Rat je kao talas. Lomi se, ide gore i dole. Ali najvažnije je to što su ukrajinske oružane snage pokazale da su spremne za kontranapad. To je još na taktičkom nivou, ali videćemo kakvi će biti rezultati. Svakako ne treba potceniti Ruskog medveda. Rusija je jaka, ali sa druge strane ceo demokratski svet je na strani Ukrajine”, rekao je Sendi.

Na pitanje zašto Madjarska nije pružila nikakvu vojnu podršku Ukrajini u ratu protiv Rusije, on je odgovorio: “Nas optužuju da podržavamo Rusiju, što je veoma glupa stvar… Često čujemo da su baltičke zemlje na prvoj liniji fronta, ali postoje i druge zemlje na istočnom krilu NATO. Madjarska se bavi odvraćanjem. Paralelno pripremamo sopstvenu vojsku i jedina smo zemlja sa prve linije koja pruža vazduhoplovnu podršku drugima”, rekao je on.

“Naravno, imamo političke smernice. Ne dajemo smrtonosno oružje Ukrajini, jer Madjarska podržava mir, a ne rat”, dodao je.

On smatra da NATO treba da bude spreman za odgovor na pretnju koja dolazi sa istoka i da sve države članice treba da povećaju nivo troškova za odbranu na dva odsto bruto društvenog proizvoda.

On smatra i da Evropa treba više da radi na jačanju sopstvene bezbednosti, a ne da čeka pomoć od nekog drugog.