To “svi”, bi po tumačenju Monda i drugih medija u EU, značilo da bi i Vašington morao da se okrene mirovnim pregovorima, a ne samo isporukama oružja i nastavku rata iznurivanja kako bi se konačno slomile ruske snage.
Američki državni sekretar Entoni Blinken je odmah nemačkim medijima ponovio stav Vašingtona da nikakva obustava oružanih sukoba u Ukrajini niti mirovni pregovori nisu mogući dok se ruske snage ne povuku sa teritorija na istoku Ukrajine…što je bio jasan odgovor na kineski mirovni plan za Ukrajinu i poruku Makrona i Sija Đinpinga da treba razmisliti o međunarodnoj mirovnoj konferenciji za rešenje tog rata.
Istovremeno, Kina je, tvrdeći da joj Vašington preti ratom zbog Tajvana, sprovela dosad najmasovnije vojne vežbe oko Tajvana i njeni brodovi i avioni su u “potpunosti okružili”, kako je saopštio Peking, to ostrvo koje Kina smatra delom svoje teritorije.
Prema pisanju “Njujork tajmsa” Vašington, štaviše, nikome ne veruje, pa ni svojim saveznicima, jer najnoviji u javnost procureli tajni dokumenti Pentagona pokazuju “ne samo da Amerikanci imaju obaveštajnu moć prodora u ruske vojne i bezbednosne strukture, već špijuniraju i same Ukrajince, i recimo, Južnokoreance”.
U poseti Pekingu je istovremeno, ali po tumačenju medija u EU “ne baš zajedno s Makronom”, bila i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen koju su kineski zvaničnici primili na vidljivo nižem nivou od francuskog predsednika koji je dočekan sa najvišim državnim počastima i koji je sa šefom kineske države razgovarao u jedan mah preko sedam sati.
Briselski portal “Politiko” smatra da je Peking to iskoristio da “igra na kartu podele i osvajanja kad su u pitanju evropski vođi”.
Dok su Makron i Si Đinping razgovarali i posetu obeležili velikim državnim banketom i konferencijama za medije, Fon der Lejen se novinarima obratila samo u delegaciji EU u Pekingu.
Kineski mediji su s najvećom pažnjom pratili razgovore Makron-Đinping, “a na kineskim društvenim mrežama je Fon der Lejen demonizovana kao američka marioneta”, javlja “Politiko”.
Predsednica EK je uoči odlaska u Peking održala predavanje u kojem je krajnje oštro zamerila Kini na politici prema ukrajinskom ratu, posebno zapretivši Pekingu ako krene da isporučuje oružje Moskvi, a ukazala je i na velike teškoće u trgovini, investicijama i razmeni tehnologije EU i Kine.
Izveštači briselskog portala navode da “ta uočljiva razlika baca svetlo na teškoće koje Evropska unija ima u politici i poslovima s Kinom…članice EU imaju dosta različite poglede u odnosu na saradnju s Kinom, a Peking to dobro zna”.
“Politiko” dodaje da su na kineskim društvenim mrežama, bliskim kineskom ministarstvu odbrane, osvanule i ocene da je Makron pogrešio što je u Kinu došao zajedno s Fon der Lejen, “jer je time delom zakazao u iskrenosti” da želi da poradi na ozdravljenju veza s Pekingom.
Jer, tvrdi se u napisima na tim društvenim mrežama, “Fon der Lejen, dobro poznata proamerička ličnost, koja prodaje Evropu u korist SAD, ne štedi napore da Evropu gura u sukob s Rusima”.
I, kako je još navedeno, “cilj Fon der Lejen je bio daleko od toga da je jednostavan … Amerikanci su moguće njoj dali u zadatak da ima na oku Makrona”.
Sam Makron se, prenose evropski izveštači, ogradio od oštrih poruka Fon der Lejen uperenih protiv Pekinga i predočio da “Evropska unija ima strategiju koja je utvrđena na Evropskom savetu (to su šefovi država ili vlada EU) i koja je jasna i određena”.
Makron, koji je u Peking doveo i moćnu delegaciju francuskih poslovnih ljudi, pa je pored ostalih, proizvođač aviona “Erbas” sklopio ugovor o prodaji 160 aviona Kini, pažljivo je izbegao da se dotakne zapaljivog pitanja Tajvana.
Amerikanci su poručivali da će i vojno braniti Tajvan ako Kinezi pokušaju da ga prisilno pripoje svojoj teritoriji, a Fon der Lejen je u onom oštrom govoru vidno prekorila Peking rekavši da “niko ne sme da silom menja postojeće stanje u regionu”, misleći na Tajvan.
Si Đinping je na to jasno uzvratio poručivši da se “Kina nada da će Evropska komisija odigrati konstruktivnu ulogu … zasnovanu na temeljnim i dugoročnim interesima EU”.
Londonski nedeljnik “Ekonomist” u opširnoj analizi krajnje zaoštrenih trgovinskih, ekonomskih, tehnoloških i sad zbog Tajvana geopolitičkih odnosa SAD i Kine piše da “atmosfera koja sad vlada u Pekingu pokazuje da su ti za svet najznačajniji odnosi puni kao nikad naboja neprijateljstva i mrskosti”.
“U kuloarima vlasti u Pekingu”, ukazuje “Ekonomist”, “zvaničnici vladajuće komunističke partije žigošu ono što poimaju kao nasrtaj SAD … i kažu da je namera Amerikanaca da na Kinu udaraju sve do njene smrti”.
