Protekla nedelja počela je informacijom da je predizborna kampanja počela, a među prvim političarima sa ovih prostora oglasio se Rasim Ljajić koji je obelodanio da će njegova partija na izbore zajedno sa Srpskom naprednom strankom.

Šta će i kako će ostali sandžački politički lideri još uvek se ne zna, iako se bukvalno iz časa u čas javnosti plasiraju razne kombinacije ko će s kim i zašto.

Istovremeno se javnost konstantno, najčešće preko društvenih mrteža i portala, podseća šta su Ljajić, Uljanin i Zukorlić govorili pre godinu-dve, što signalizira na još jednu brzu, tešku i prljavu predizbornu kampanju, ali na svu sreću i kratku.

Jedno je sigurno, svi će pokušati da ugrabe što veći deo kolača koji se zove vlast.

Protekle nedelje nas je makar malo ohrabrio podatak da je prosečna decembarska plata, za one koji su uopšte i primili, bila znatno viša od novembarske, ali nas je zato porazilo saznanje da dobri rezultati nisu i osnovni kriterijum za odlazak na Olimpijske igre.

Ipak, događaj nedelje je hapšenje profesorice zbog sumnje da je obljubila svoju nekadašnju učenicu.

Grozna priča sama po sebi u najgorem svetlu je predstavila najveći broj medija, koji su na najgori mogući način pokazali svoje žutilo, želju za senzacijom i činjenicu da im je bitniji tiraž od života običnog čoveka.

Ne ulazeći u krajnji ishod celog slučaja, buduću sudsku presudu, bez namere da osuđujemo ili branimo, ne možemo a da ne skrenemo pažnju da je u medijima već presuđeno, otkriven je identitet bezmalo svih aktera događaja, što se protivi svim normama dobrog ukusa, ali i Kodeksa profesije.

Očigledno je krajnje vreme za pitanje kuda ide medijska scena Srbije i u šta smo se to pretvorili.

Jednom rečju, mediji su ponavljali.

A.Bajrović