U razgovoru za TV N1 taj političar vladajuće stranke SPD je ocenio da je “situacija izuzetno zabrinjavajuća i da ne ide u dobrom pravcu”.

“Želim da Srbija bude u EU što je pre moguće, ali potrebna je prekretnica, snažno opredeljenje za demokratiju, poštenim i fer izborima” jer “vreme ističe, sada imamo jedan prozor”, rekao je on.

Ocenio je da je “EU napravila puno grešaka u vezi sa Zapadnim Balkanom, nije održala svoje obećanje, i zato su mnogi u Srbiji ljuti, i to s pravom. Sada vidimo da ako ne preuzmemo odgovornost kao EU, autoritarni režimi poput Kine i Rusije povećaće svoj uticaj u regionu. Oni ne dele naše vrednosti. To je ozbiljan sukob različitih vrednosti”.

U tom kontekstu je dodao – prenela je N1 – da “agresija Rusije na Ukrajinu nije samo oružani sukob, već je to rat protiv naših vrednosti, i zbog toga moramo da budemo ujedinjeni”.

Rot se složio s Vučićevom konstatacijom da je njihov razgovor bio “otvoren, ali težak”, navodeći da je “uvek bolje razgovarati međusobno, a ne samo da jedni jedni govore o drugima”.

“Glavno pitanje za Vučića je bilo: Da li zaista želite da vodite Srbiju u EU, i ako je to slučaj – kako?” – preneo je Rot.

Istakao je da bi “kao predstavnik evropske države želeo da podstakne društvo i političare da ispune sva očekivanja EU” jer, kako je rekao, “mi smo na prvom mestu zajednica zajedničkih vrednosti, a ne samo jedinstveno tržište ili ekonomski projekat. Hteo bih da pozovem svoje kolege (u Srbiji) da razgovaraju o demokratiji, vladavini prava, nezavisnosti pravosuđa, slobodi medija”.

Rot je rekao da i njegove kolege u nemačkom parlamentu dele zabrinutost zbog stanja u Srbiji, da ceni pozitivan ekonomski razvoj, da “mnoge nemačke kompanije ulažu ovde (u Srbiji) i to je dobro, stopa nezaposlenosti je niska, ali to nije dovoljno”.

“Očekujem od Vlade i od predsednika (Srbije) da ispune druge kriterijume. Mnogo mora da se učini za nezavisno pravosuđe, vladavinu prava, slobodu medija, slobodu izražavanja. Imam utisak da je društvo sve podeljenije. To je znak za uzbunu” – ocenio je Rot, podsetivši i na napad na novinara nedeljnika “Radar” Vuka Cvijića u sredu u Beogradu.

Ukazao je da “sve žrtve napada treba da osete solidarnost političara”, da su fizički napadi i ucene neprihvatljivi i da je i on “dobio mnogo agresivnih poruka Srba” što ga rastužuje.

Na pitanje N1 kako ocenjuje izjavu predsednice Skupštine Ane Brnabić da on nema budućnost u nemačkoj politici, odgovorio je izjavom Mišel Obame: “Kad nisko udaraju, mi ćemo se izdići iznad toga”.

Ukazao je da je “politička atmosfera (u Srbiji) sve agresivnija, i stoga demokratski izabrani političari snose posebnu odgovornost”.

Osvrnuo se i na prošlonedeljnu rezoluciju Generalne skupštine UN kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici i osuđuje negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca, čemu se zvanični Beograd protivio, i rekao da je ta reakcija bila “sramotna” i da je razočaran.

“Rad na pamćenju, meni kao nemačkom političaru bio je izuzetno važan, jer nijedna zemlja u svetu nije koliko Nemačka preuzela odgovornost za ratne zločine, za Holokaust, za dva svetska rata. Mi razgovaramo s našim susedima o našoj krivici i oni nam opraštaju. To je priča bez kraja. Pomirenje je preduslov za istinsko prijateljstvo i saradnju, i to je potrebno Zapadnom Balkanu” istakao je Rot.

Dodao je da niko ne želi da krivi Srbe jer “krivica je uvek induvidualna stvar, ali kolektivna je odgovornost srpskog, nemačkog društva da otvoreno kažu da se takve stvari nikad neće ponoviti”.

“Tako da sam ja u velikoj meri razočaran takvom toksičnom reakcijom i retorikom” u Srbiji, rekao je on.

Rot je rekao da “moramo da se sećamo žrtava, bez obzira koje su nacionalnosti” i ponovio da je u Srebrenici bio genocid.

Rekao je i da mu pokretanje pitanja rezolucije i o Jasenovcu “liči na skretanje pažnje”.

“Nije poenta da jedni upiru prstom u druge. Dobro znam da je to teško i potresno pitanje za obične ljude i zato bi političari trebalo da predvode taj proces, da smire emocije. Ne vidim svetlu budućnost Zapadnog Balkana bez priznavanja zločina, sećanja na žrtve i bez pomirenja” – zaključio je Mihael Rot u razgovoru za N1.