„Ne postoje i ne prave se nikakvi planovi restrikcije električne energije, bez obzira na to što o tome pojedini mediji ponovo pišu, smatrajući da će svaka negativna, loša i netačna vest obezbediti čitanost ili gledanost. Restrikcija nije bilo ni u decembru, kada je Elektroprivreda Srbije (EPS) bio na korak od kolapsa, pa ih neće biti ni sada“, rekla je Mihajlović u Smederevu, gde je posetila gradilište rezervoara za skladištenje nafte i naftnih derivata.

Istakla je da plan nisu restrikcije, već borba za elektroenergetski sektor i povećavanje proizvodnje struje i nabavku nedostajuće količine električne energije, što se radi kroz uvoz uglja i struje i štednju.

„Da uradimo sve da EPS proizvodi više struje i da manje trošimo za uvoz. Juče je uvezeno osam odsto ukupne potrošnje, a tokom zime će biti i više“, rekla je ministarka, saopštio je njen kabinet.

Mihajlović je istakla da je nemoguće davati procene koliko će novca biti potrebno do kraja marta za nabavku struje, s obzirom na svakodnevno povećavanje cena na tržištu.

„Sigurno je da će nam biti potrebno mnogo više od procenjenih 3,5 milijardi. Nije pitanje hoće li biti struje, već po kojoj ceni, jer je danas cena struje 702 evra za megavat-čast, cena gasa je 3.200 evra. Razgovaramo i sa Madjarskom i sa Azerbejdžanom o nabavci struje po povoljnijim cenama do kraja marta“, rekla je ona.

Na pitanja novinara o povećanju cene struje za privredu, rekla da Vlada nije donela nikakvu odluku o tome.

„Kod nas je trenutna cena za privredu, za komercijalno snabdevanje, 75 evra po megavat-času, a u Evropi izmedju 540 i 640 evra, što znači da je oko osam puta jeftinije kod nas, što nije održivo, i razmatramo, zajedno sa EPS-om, da li će i u kojem periodu doći do povećanja, ali odluka svakako još nije doneta“, izjavila je ona.

Mihajlović je kazala da će Ministarstvo rudarstva i energetike uskoro predstaviti dokument sa preporukama za državnu upravu, jedinice lokalne samouprave, preduzeća u državnom vlasništvu, privredu i domaćinstva za smanjenje potrošnje električne i toplotne energije.

„Neki od predloga biće racionalnija upotreba javne rasvete, ograničenje rada dekorativne rasvete na javnim objektima, korišćenje LED rasvete, zamena stolarije i generalno unapredjenje energetske efikasnosti, postavljanje solarnih panela, prelazak sa grejanja na struju na drugi vid grejanja i korišćenje toplotnih pumpi“, rekla je ministarka.

Podsetila je da sva javna preduzeća treba da naprave i sprovode plan uštede energije.

Mihajlović je kazala da se odavno apeluje na domaćinstva da racionalnije koriste energiju, da ne uključuju rashladne uredjaje kada su prozorima otvoreni, da isključuju uredjaje kada ih ne koriste, da za grejanje ne koriste električnu energiju, već druge energente.

„Koliko god to delovalo malo, obezbedićemo odredjene uštede u količini utrošene energije, novcu na nacionalnom nivou, a to će doneti i uštede i treba da se trudimo da što više štedimo u narednim mesecima, jer cene nisu realne“, rekla je ona.