Podsetio je da se to najpre dogodilo u Zubinom Potoku, na svečanosti paljenja badnjaka, gde je pogrdnim rečima, zvižducima i negodovanjem grupe prisutnih dočekan i ispraćen direktor Kancelarije za KiM Petar Petković, a dva dana kasnije u Kosovskoj Mitrovici organizovan je i protest protiv predsednika Srbije i Srpske liste, odnosno protest protiv politike “predaje Kosova”. 

Mihajlović je za portal KosSev naveo da “postoji mnogo uzroka za to nezadovoljstvo. Više od dve decenije ljudi žive ‘izmedju čekića i nakovnja’. S jedne strane izloženi su strahovitom pritisku albanskih ekstremista, a poslednjih meseci taj pritisak je sistemski i sistematski. A s druge strane žrtve su beogradske politike dramatičnih inscenacija kojima se prikrivaju ustupci albanskoj strani”.

“Ta drama se neprestalno ponavlja od kada ih je vlast u Beogradu naterala da, protiv svoje volje, učestvuju na izborima po ustavu i zakonima ‘države koju ne priznaje, niti hoće da je prizna’ pa do ulaska policije u kosovski sistem, integracije pravosudja. Sve je to u Beogradu proglašavano ‘pobedama’ “, rekao je Mihajlović. 

Po njegovim rečima, kosovski Srbi su, posle svih tih “pobeda” živeli sve gore i “kad god su pokušali da ukažu da je to pogrešna politika, nisu nailazili na razumevanje”.

“A sada ih je posebno pogodilo to što su morali da postavljaju, pa da sklanjaju barikade i nisu krili nezadovoljstvo. S ‘vrha’ im je odgovarano: ‘Ako hoćete tako, onda ne računajte na našu pomoć’, ili ‘izbrišite moj broj telefona’, sve u stilu – ako ne slušate i ćutite, ne računajte na pomoć iz Beograda”, objasnio je Mihajlović. 

Dodao je da su kosovski Srbi shvatili da je vlastima važna jedino vlast, a da su oni samo “jedna od poluga za opstanak na vlasti”. 

“A, opet, uvek su zavisili od Beograda. Žive u strahu od nasilja albanskih ekstremista, u strahu od vlasti u Prištini i od vlasti u Beogradu, poniženi, uplašeni i prevareni”, ukazao je on. 

Mihajlović je naveo da se srpska zajednica na Kosovu informiše iz beogradskih medija koji “već deset godina ponavljaju da se sprema progon Srba sa Kosova, dok političari sve vreme ‘obećavaju’ da neće dozvoliti ‘Oluju’ na Kosovu”. 

“Razumeju kosovski Srbi da mediji izmišljaju ‘Oluju’, samo da bi političari mogli da ‘obećavaju’. Jasno im je sve, ali, ko je doživeo 17. mart , taj strahuje i od pomena pogroma. Igra strahova, koliko god bila besmislena, ostavlja posledice”, rekao je on.

“Poslednja takva predstava vezana je za Zubin Potok. Na jednoj beogradskoj televiziji s nacionalnom frekvencijom gledali smo direktan prenos nepostojećeg rata u Zubinom Potoku. Nekoliko osoba koje očigledno ne znaju da nabroje ni tri toponima na Kosovu i Metohiji, je ubedjivalo gledaoce da se u ovom gradiću na Severu vodi pravi rat. Dok su oni diskutovali, uglavnom čitajući sa telefona poruke koje su im stizale, u pozadini su se sve vreme čuli rafali i eksplozije”, naveo je Mihajlović.

Iako je izgledao neopisivo besmisleno, dodao je, taj program je postigao cilj: uplašio je Srbe na Kosovu.

“Direktno u program su uključili i generala, komandanta vojske, koji je objasnio da je krenuo u Rašku, da ima sve informacije, ali ne može da kaže. I, nikom ništa. Kao da se nije ni desilo. Taj dogadjaj je brzo zaboravljen u Beogradu. Nije u Zubinom Potoku. Setili su ga se neki meštani na Badnji dan”, zaključio je Milivoje Mihajlović.