“Krajnje je vreme da se Srbija suoči s nasleđem prošlosti, da zaštiti slobodu medija i slobodu okupljanja, da ispuni preuzete obaveze o ljudskim pravima i rodnoj ravnopravnosti”, navela je Mijatović na kraju posete Srbiji od 13. do 17. marta.
Mijatović je ukazala na stagnaciju u rešavanju slučajeva nestalih osoba u regionu, i navela da je potrebno da političke vođe, uključujući u Srbiji, obnove posvećenost utvrđivanju sudbine nestalih osoba, između ostalog otvaranjem policijskih i vojnih arhiva koji bi mogli da sadrže važne informacije o tome.
Ona je rekla da pate porodice i rođaci onih koji se i dalje vode kao nestali, i imaju prava na odgovarajuće reparacije i pomoć, a iznad svega na to da “znaju istinu o svojim bližnjim”.
Mijatović je naglasila da su srpske vlasti preduzele neke pozitivne korake ka rešavanju nekažnjivosti za ozbiljna kršenja ljudskih prava tokom sukoba 1990-ih, uključujući novu strategiju o ratnim zločinima i jačanje kapaciteta kancelarije tužioca za ratne zločine, ali je izrazila zabrinutost zbog sporog napretka u toj oblasti.
Po njenim rečima, neizručenje osuđenih ratnih zločinaca i osumnjičenih za ratne zločine u druge zemlje regiona, još je jedna prepreka u borbi protiv nekažnjivosti. Ona je ukazala da društva u regionu mogu da počnu s izlečenjem tek kada se pomire sa svojom nasilnom prošlošću i izgrade budućnost zasnovanu na poštovanje ljudskih prava i vladavini prava.
Mijatović je rekla da davanjem javne platforme osuđenim ratnim zločincima u Srbiji da promovišu svoje stavove i negiraju zločine za koje su osuđeni, vlasti ne ispunjavaju svoju dužnost da osiguraju da će se odgovarati za ono što je učinjeno, biti sačuvano pravo žrtava na istinu i sprečiti širenje netolerantnog govora i govora mržnje.
Ilustracija toga je i to što vlasti tolerišu murale psvećene ratnim zločincima, rekla je Mijatović i navela da su organizacije civilnog društva registrovale više od 300 takvih murala širom Srbije, a nedavno zatražile od vlasti da ih uklone.
Komesarka je pozdravila posvećenost vlasti da osiguraju poštovanje slobode govora i okupljanja i solidnu pravnu i insititucionalni okvir u toj oblasti, ali je naglasila da je zabrinjavajuće stanje bezbednosti novinara i aktivista za ljudska prava.
Naglasila je da moraju biti rešeni raniji slučajevi ubistava novinara, uključujući slučaj Slavka Ćuruvije, i počinioci i naredbodavci izvedeni pred lice pravde.
Ona je konstatovala rasprostranjene kampanje blaćenja, pretnji i zastraživanja i rastući problem strateških tužbi protiv učešča javnosti, takozvanih SLAPP tužbi protiv novinara, aktivista za ljudska prava i organizacija civilnog društva, i pozvala da se “ne štede napori” za stvaranje uslova za bezbedan rad medija i civilnog društva.
Kao korak u dobrom pravcu navela je usvajanje u 2022. godini Strategije za stvaranje podsticajnih uslova za razvoj civilnog društva u Srbiji.
Mijatović je navela da aktivisti za ljudska prava, kao što su Žene u crnom koje je posetila u Beogradu, imaju ključnu ulogu za podizanje svesti o ljudskim pravima, i da ta organizacija, kao i mnoge druge “posvećene i hrabre” organizacije civilnog društva i aktivisti u Srbiji, moraju da “dobiju priznanje, zaštitu i podršku”.
Komesarka je izrazila zadovoljstvo zbog jačanja pravnog okvira za unapređenje rodne ravnopravnosti i napretka učešća žena u političkom životu u Srbiji.
Ipak je izrazila zabrinutost zbog mizoginog i diskriminatorskog govora nekih političara i javnih ličnosti koje promovišu neki mediji, čime se podrivaju vladine politike i delovanje usmereno ka dostizanju rodne ravnopravnosti.
“Vlasti treba da osiguraju sistemsko podizanje svesti i obrazovanje o rodnoj ravnopravnosti da bi se suprotstavilo stereotipima i patrijarhalnim gledištima prema ulozi žena u društvu, što podriva prava žena i dovodi do nasilja protiv žena”, rekla je Mijatović.
Ona je ukazala na posebne izazove za žene u seoskim oblastima i žene nižeg društvenoekonomskog statusa, Romkinje, migrantkinje i žene sa invaliditetom.
Komesarka je izrazila žaljenje što je nasilje protiv žena i nasilje u kući i dalje rasprostranjeno u Srbiji i pored dobrog pravnog i političkog okvira i posle deset godina od kada je Srbija ratifikovala konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u kući – takozvanu Istanbulsku konvenciju.
Komesarka je naglasila da je potrebno uvesti “koordinisan institucionalni odgovor” da bi se efikasno zaštitile žene od nasilja i da bi se obezbedila podrška žrtvama. Takođe je ukazala na mali broj sudskih postupaka u poređenju sa ukupnim brojem prijavljenih slučajeva nasilja.
Mijatović se tokom posete sastala sa političkim zvaničnicima Srbije, ombudsmanom, poverenicom za zaštitu ravnopravnost, povernikom za informacije od javnog značaja, i sa širokom spektrom organizacija civilnog društva čiji rad se odnosi na teme obuhvaćene posetom. Savet Evrope je najavio da će biti objavljen izveštaj komesarke o poseti.
Komentari (0)