“Ako ovi zakoni budu usvojeni država i građani Srbije biđe još i siromašniji i zaduženiji za više milijardi evra. Samo će predlog ministra Gorana Vesića iz Zakona o planiranju i izgradnji o ukidanju naknade za konverziju prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine, uz još mnoga štetna rešenja iz ovog zakona, republički budžet ostaviti bez nekoliko milijardi evra”, rekla je poslanica.

Ona je dodala da više od trećine tačaka dnevnog reda sednice, ukupno 11 njih, čine sporazumi i ugovori o kreditima i garancijama kojima se srpski javni dug, koji zvanično iznosi više od 35 milijardi evra, uvećava za još 1,5 milijardu evra i to bez kamata i astronomskih bankarskih naknada.

“Potpisujući još aprila i maja meseca ovih 11 domaćih i međunarodnih sporazuma o kreditima i davanju garancija, ministar finansija Siniša Mali je svojim potpisom već zadužio Republiku Srbiju i njene građane za još 1,558 milijardi evra. Problem zaduženja ne bi bio tako veliki da Srbija ima privredni rast koji omogućava da dugove može da plaća, ali privredni rast u Srbiji je pao na 1,5 odsto i najslabiji je na Balkanu. Pored toga, ulaganje u puteve ne može da opravda ovolika zaduženja, kojima će se svaki građanin Srbije, pored postojećeg javnog duga samo u jednom danu zadužiti za još po 250 evra po glavi stanovnika”, navela je Milenković Kerković.

Ona je u saopštenju istakla da zemlja sa najnižim bruto društvenim proizvodom (BDP per capita) u Evropi od samo 7.350 evra po građaninu Srbije godišnje i sa najvišim porastom cena troškova života ne može sebi da dozvoli stotine miliona evra novih zaduženja za zatvore (30 miliona evra), za refinansiranje i dodatne garancije već uzetih kredita za englesku kompaniju Behtel (400 miliona evra), za koju je, kako je rekla, “bivša ministarka Zorana Mihajlović izlobirala da bude izvođač na Moravskom koridoru”, ili za plaćanje dugova Elektrodistribucije.