Podsetio je da se predsednik Srbije i Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vučić poziva na primer Borisa Tadića, koji je takodje bio predsednik države i (Demokratske) stranke.
“Volim isticati i Zakon o sprečavanju korupcije, članove od 40. do 50, koji faktički onemogućavaju predsednika republike i drugog javnog funkcionera da bude i predsednik lovačkog društva ili nevladine organizacije, a kamoli političke stranke koja broji, po njihovim (SNS) podacima, 750.000 članova i koja je u permanentnom verbalnom ratu s ostatkom od 6,25 miliona gradjana Srbije”, naveo je Milivojević.
Ocenio je da opozicija nije insistirala na poštovanju Ustava u tom delu “iz nekih svojih razloga”.
“Na primer Tadić, koji je to isto ili slično činio, ne u tom kapacitetu ali je to isti princip bio, a neki verovatno zato što bi, kad bi došli u poziciju da budu predsednici države, poželeli da istovremeno ostanu i predsednici stranke, jer je na žalost politička moć u ovakvom sistemu u strankama, a ne na funkciji koja je javna i državna”, kazao je Milivojević.
Dodao je da opoziciju deli na “tri pola”: prva dva su “prava opozicija” i “konstruktivna opozicija” koje su legitimne i kod nas i u svetu.
Kako je objasnio, konstruktivna je ona opozicija koja je kritička prema vlasti, ali često ne želi da stavlja “prst u oko” i ne kritikuje vlast na temi koju tu vlast previše boli.
“I to je legitimno. Prava je opozicija koja pokazuje željom, rečju i delom da želi da zameni vlast. I treći deo su instant satelitske političke opcije, stranke, pokreti, grupe gradjana itd, koje se prave za pojedine izbore”, rekao je Milivojević.
Dodao je da ne veruje onima iz opozicije koji se “zaklinju” da nikada ne bi pravili pakt s Vučićem.
Ocenio je da su šanse opozicije realno veće na izborima za Grad Beograd, nego li na izborima za predsednika i parlament.
