“Na predlog predsedavajuće DVT – a Zagorke Dolovac, a o kome je odlučilo to telo, oslobodjen sam vršenja funkcije zamenika javnog tužioca u Drugom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, za vreme dok sam član DVT. Po toj pravnoj logici stvari, na predsedavajućoj je da me ‘vrati’ na predmet”, rekao je Milovanović danas za agenciju Beta, ukazujući i da za to nije propisana neke posebna procedura.

Podsetio je da se ovo desilo kada je završeno sudjenje na kojem je zastupao optužbu, neposredno nakon njegovog izbora u DVT, navodeći da je predsedavajuća Većem mogla i drugačije da uradi pogotovo što je tek sledilo odlučivanje Apelacionog suda.

On je istakao da “ne postoji zakonska prepreka da se ponovo uključi u postupak pred Drugim osnovnim sudom, sve do donošenja prvostepene presude”, takodje bi imao pravo da izjavi žalbu na presudu ukoliko njom ne bi bio zadovoljan i da odgovori na žalbe odbrane i okrivljenih.

Na pitanje da li je pokrenut postupak ili data takva inicijativa, on je rekao da je “inicijativu za tako nešto dala javnost koja budno prati ovaj predmet, ali i on svojim zalaganjem na sednicama DVT”.

Kako je podsetio, “kada je doneta pomenuta odluka (da više ne zastupa optužbu), predsedavajućoj i drugim članovima DVT je izložio drugačije stanovište, bezrezervno se ponudivši da nastavi svoje angažovanje u predmetnom slučaju”, ali za to tada “nije bilo krajnjeg razumevanja”.

Istakao je da je i dalje “spreman da do kraja, odnosno do pravosnažnosti presude, profesionalno odgovori izazovu tog predmeta”, iako, kako je naglasio, “u Drugom osnovnom javnom tužilaštvu ima kolega koji bi taj predmet podjednako dobro zastupali”.

On je podsetio da su u javnosti usledila reagovanja čim je do medija došla informacija da više nije tužilac u predmetu paljenja kuće novinara Jovanovića, konstatujući da se pitanje njegovog ponovnog takvog postupanja aktuelizovalo ukidanjem presude i najavom ponavljanja sudjenja.

“Utisak mi je da je uskomešanost javnosti dovela do toga da se o takvoj odluci može ponovo porazmisliti, stoga je na redu da predsedavajuća povuče potez, dok je moja volja ostala neupitna i ona je usmerena isključivo ka tome da tužilaštvo uzdigne svoju reputaciju, kao i da oštećeni dočekaju svoju dugo željenu pravdu”, objasnio je Milovanović.

Potvrdno je odgovorio da li je upoznat sa tim da je predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić izjavio da medju članovima vladine Radne grupe za zaštitu i bezbednost novinara postoji saglasnost da se on vrati na ovaj slučaj.

“Tu informaciju sam saznao iz medija. Nisam iznenadjen rečima gospodina Verana Matića, koji je pratio ovaj slučaj od samog početka, pišući o njemu u svojim tekstovima, neretko prisustvujući i samim glavnim pretresima, čime je, zajedno sa drugim novinarima, doprineo da ovaj krivično pravni dogadjaj, za koji postoji zainteresovanost javnosti, bude osvetljen ‘javnim reflektorom'”, rekao je Milovanović.

Kako je dodao, smatra da je “reakcija gospodina Matića motivisana isključivo time što je tokom glavnih pretresa verovatno uvideo da je, kao postupajući tužilac, najupoznatiji sa svim detaljima slučaja, budući da ga je preduzimanjem dokaznih radnji saslušanja saokrivljenih ispočetka ‘stvarao’, te da nosi breme tog predmeta na svojim plećima od starta”.

“Otud je za njega razumljivo da kao profesionalac treba da ga ponesem i dalje. Pretpostavljam da je njegov utisak, stečen u areni sudnice, da sam kadar da ga iznesem do kraja”, rekao je Milovanović.

Na pitanje da li je od nadležnih kontaktiran povodom vraćanja kao postupajućeg tužioca, Milovanović je kazao da ga “nažalost, još uvek niko nije kontaktirao u vezi sa tim”.

“Tako da ne znam da li će javno tužilačka organizacija izaći u susret članovima vladine Radne grupe za zaštitu i bezbednost novinara. Voleo bih da do toga dodje, da to bude još jedan most koji će doprineti jačanju odnosa poverenja novinara i tužilaca. Taj odnos smatram od monumentalnog značaja za rad pravosudja u celini. Novinari i valjano informisana javnost su prirodni saveznici tužilaca i sudija”, naglasio je Milovanović.

Na pitanje o ukinutoj presudi, izrazio je žaljenje što je do toga došlo, ali je napomenuo da je to učinjeno iz “čisto proceduralnih razloga”.

“Po oceni Apelacionog suda kao više instance, prvostepeni sud nije pravilno sproveo postupak. Stoga tročlano veće Apelacionog suda nije ni ulazilo u bit samog krivično pravnog dogadjaja, koji je bio predmet optužbe, već je predmet na ‘popravni’ sa preciznim ‘ukidajućim nalogom’ vratilo Drugom osnovnom sudu u Beogradu”, naveo je Milovanović.

Kako je rekao, “ti ‘uputi’ bi trebalo da ubrzaju ponovljeni postupak”, jer je “to zadata ‘niša’ u okviru koje će morati da se kreće novi sudija u postupku, pošto je prethodni otišao u penziju”, pa bi posle ispravljanja procesnih nedostataka, sud trebalo da donese novu presudu.

Zakonik o krivičnom postupku, podsetio je Milovanović, odredjuje da Apelacioni sud više neće moći da po žalbi ukine presudu, već će u eventualnom drugostepenom postupku morati da presudi i stavi tačku na ceo slučaj.

On je istakao da je neophodno da se pravo približi gradjanima i “rogobatnost” krivične procedure učinim iole razumljivijom, što nastoji da učini kroz svoje odgovore medijima pa su nekad, kako kaže, i nešto duži.

“Svrha jasno propisanih pravila postupka je da svojom formom ‘zaštite’ pravo od svake zloupotrebe aktera postupka. Jedino poštovanjem pravila postupka može se doći do valjane presude koja samo tada ima ‘pravni i moralni autoritet’ u javnosti, ali i prema svim učesnicima postupka”, objasnio je Milovanović.