Krapović je za TV Vijesti kazao da Crna Gora nema nikakva dugovanja prema Hrvatskoj i da zahtev o kojem je govorio hrvatski ministar inostranih poslova Gordan Grlić Radman nije sadržan ni u jednom do sada dostavljenom dokumentu od strane zvaničnog Zagreba.
“Bili smo šokirani tog dana jer niko nije znao za taj dug o kojem je Grlić Radman pričao”, kazao je Krapović, dodajući da je zahtev za sada iznesen u formi političke i javne izjave, a ne formalnog zahteva prema Crnoj Gori.
On je rekao da je moguće da taj stav Zagreba bude formalizovan u narednom periodu, ali da političku izjavu hrvatskog ministra za sada ne želi dodatno da komentariše.
Izjava dolazi uoči sastanka predstavnika Crne Gore i Hrvatske, zakazanog za 9. oktobar u Zagrebu, na kojem bi trebalo da se razgovara o statusu školskog broda “Jadran” i drugim pitanjima sukcesije vojne imovine.
Krapović će predstavljati crnogorsku stranu na sastanku sa hrvatskom Komisijom za rešavanje pitanja povrata broda “Jadran” i drugih pitanja sukcesije.
Krapović je ponovio da stav Vlade Crne Gore o vlasništvu nad “Jadranom” nije promenjen. Kako je naveo, Podgorica je spremna za zajedničke obuke i druge oblike saradnje sa Hrvatskom, ali ne prihvata mogućnost da školski brod plovi pod dve zastave.
Govoreći o najavljenoj promeni imena bazena u Kotoru, Krapović je kazao da je takva odluka u nadležnosti lokalne vlasti, ali da bi ona mogla predstavljati “svojevrstan signal” u širem kontekstu odnosa Crne Gore i Hrvatske.
Hrvatski ministar spoljnih i evropskih poslova Grlić Radman je početkom oktobra saopštio da “Jadran” nije jedina imovina koju Hrvatska potražuje od Crne Gore, već da se radi o vojnoj imovini čija vrednost, prema tvrdnjama Zagreba, premašuje 2,7 milijardi dolara.
Grlić Radman je kazao da Hrvatska raspolaže dokumentacijom o vojnoj imovini iz procesa sukcesije bivše Jugoslavije, uključujući dokumente i mape na osnovu kojih će, kako tvrdi, Zagreb potkrepiti svoje zahteve.
Pitanje školskog broda “Jadran” već duže je jedno od otvorenih pitanja u odnosima dve države. Hrvatska smatra da brod treba da joj bude vraćen u okviru sukcesije vojne imovine bivše Jugoslavije, dok Crna Gora smatra da “Jadran” pripada njoj i da predstavlja deo njene pomorske tradicije.
Na zahtev Zagreba reagovao je u utorak i predsednik Crne Gore Jakov Milatović, koji je ocenio da potraživanje imovine vredne više od 2,7 milijardi dolara “nije realan zahtev”.
Milatović je kazao da nije dobro da se evropski put Crne Gore usporava zbog otvorenih bilateralnih pitanja, podsećajući da su evropski zvaničnici u više navrata poručivali da takva pitanja ne bi trebalo da budu korišćena za uslovljavanje procesa evropskih integracija.
Predsednik je istovremeno naglasio da želi najbolje moguće odnose sa Hrvatskom, koju je nazvao partnerom i prijateljem Crne Gore, ali je ocenio da izjave “koje odnose dve države vraćaju u prošlost nisu konstruktivne”.
Pozvao je dve zemlje da više pažnje posvete pitanjima koja ih povezuju i zajedničkoj evropskoj budućnosti.
“Dajte da završimo zajedno naš evropski put i da se zajedno nađemo u Evropskoj uniji”, poručio je Milatović.
Odnosi Podgorice i Zagreba poslednjih godina opterećeni su nizom nerešenih pitanja, od kojih se veliki deo odnosi na raspad bivše Jugoslavije i ratove početkom devedesetih. Hrvatska je bokirala zatvaranje poglavlja 31 koje se odnosi na spoljnu i bezbedonosnu politiku Crne Gore.
Hrvatska traži nastavak pregovora o morskoj granici na Prevlaci i povratak školskog broda “Jadran”, obeštećenje bivših hrvatskih zatočenika logora Morinj u Crnoj Gori, nastavak potrage za 14 osoba nestalih tokom rata, procesuiranje ratnih zločina i rešavanje imovinskih zahteva hrvatskih državljana.
Zagreb traži i da ostane spomen-ploča hrvatskim zatočenicima postavljena u Morinju, promenu imena bazena u Kotoru koji nosi ime nekadašnjeg vaterpoliste Zorana Gopčevića.
Hrvatsko Ministarstvo spoljnih poslova u julu je saopštilo da rešavanje tih pitanja smatra važnim za završetak pristupnih pregovora Crne Gore.
Odnosi dve države su dodatno zaoštreni u junu 2024. godine, kada je crnogorski parlament usvojio Rezoluciju o genocidu u logorima Jasenovac, Dahau i Mauthauzen.
Hrvatska je taj potez ocenila kao neprihvatljiv i politički motivisan, navodeći da šteti dobrosusedskim odnosima i evropskom putu Crne Gore.
Komentari (0)