Ona je, na sednici SB UN, na kojoj je predstavljen šestomesečni izveštaj o radu Mehanizma napomenula da postupanje Srbije u vezi sa ovim predmetom ne predstavlja kršenje njenih međunarodnih obaveza, već nastojanje da se postupa u skladu sa Rezolucijom SB 1966, saopštio je njen kabinet.

Predsednica sudskog Mehanizma u Hagu Grasijela Gati Santana (Graciela Gatti) je danas ponovo Savetu bezbednosti UN u Njujorku prijavila Srbiju zbog odbijanja da uhapsi i tom sudu izruči Jojića i Radetu.

Podnoseći redovan izveštaj o radu haškog suda, Santana je naglasila da Srbija i dalje “odbija” da ispuni sudski nalog da uhapsi i u Hag prebaci Jojića i Radetu.

To, kako je ocenila Santana, predstavlja uporno ometanje suda da ispuni svoj mandat i sudi optuženima.

Popović je, kako piše u saopštenju, naglasila je da je odluka Mehanizma kojom je preinačena odluka o ustupanju ovog predmeta Srbiji zasnovana na neutemeljenim stavovima, što je, kako je ukazala poznato i SB i Mehanizmu.

Izrazila je bojazan da će insistiranje Mehanizma da se postupci za nepoštovanje suda vode u Hagu, dovesti do novih političkih napetosti, dodaje se.

Kako je kazala, “Mehanizam je osnovan sa ciljem procesuiranja najtežih oblika povrede međunarodnog humanitarnog prava izvršenih na teritoriji bivše Jugoslavije, a ne da vodi postupke za nepoštovanje suda”

U saopštenju piše i d je pozdravila odluku Mehanizma da ustupi Srbiji “slučaj (lidera SRS) Vojislava Šešelja i još četiri optužena” uz uveravanja da će sudski postupak biti vođen u skladu sa propisima Srbije, uz garancije pravičnog suđenja.

Komentarisala je i izjavu zvaničnika Mehanizma da “Mehanizam ostaje posvećen borbi protiv razjedinjujućih pojava negiranja genocida, istorijskog revizionizma i glorifikacije osuđenih ratnih zločinaca”.

Tim povodom je “konstatovala da rezultat glasanja Generalne skupštine UN povodom rezolucije o Srebrenici jasno ukazuje na potpunu razjedinjenost međunarodne zajednice po ovom pitanju”.

“U tom smislu, Mehanizam nije ostvario svoju projektovanu ulogu i doprineo je daljoj destabilizaciji odnosa na području bivše Jugoslavije i okolnostima koje SB kvalifikuje kao “pretnju međunarodnom miru i bezbednosti”, dodala je.

U saopštenju piše da je naglasila da su Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju i Mehanizam “pasivnim odnosom i negiranjem srpskih žrtava, doveli do poricanja zločina nad srpskim civilnim stanovništvom”.

Kako je navela, time je podstaknuta i poltička istorijskog revizionizma i glorifikacija ratnih zločinaca u Hrvatskoj, Bosni i Hervegovini i na Kosovu.

“Oslobađajućim presudama Tribunala i Mehanizma za Anta Gotovinu, Nasera Orića i Ramuša Haradinaja ignorisani su zločini za koje postoje forenzički i drugi dokazi u posedu tužilaštva”, navela je Popović.

Kako je navela, za razliku od toga, Srbija je okončala veliki broj postupaka, izrekla stroge kazne svojim građanima i sunarodnicima za zločine izvršene na području bivše Jugoslavije.

“Zbog toga se Srbiji ne može pripisati politika negiranja zločina ili glorifikacije zločinaca”, kazal je ona, piše u saopštenju.

Popović je istakla da je isključivi razlog pooštravanja kriterijuma za prevremeno puštanje na slobodu osuđenih namera Mehanizma da produži svoj mandat.

Ukazala je i na “veoma loš tretman” osuđenih državljana Srbije koji izdržavaju kazne zatvora koje su izrečene presudama Tribunala ili Mehanizma, “posebno osvrćući se na slučaj (i za genocid osuđenog vojnog komandata Srba u BiH) Ratka Mladića”.

Ona je naglasila da će Srbija i dalje insistirati da svi njeni državljani osuđeni pred Tribunalom i Mehanizmom izdržavaju kazne zatvora u svojoj zemlji.

U saopštenju je navedeno i da je kazala da je “nedopustivo dugogodišnje neodlučivanje ili negativno odlučivanje” o molbama osuđenih državljana Srbije na uslovni otpust.

“Nepostupanje po predmetnim molbama ili njihovo odbijanje, za osuđene predstavlja izricanje smrtne kazne, imajući u vidu njihove godine života i zdravstveno stanje”, kazala je.

Santana je potvrdila i da je Mehanizam ustupio srpskom pravosudju odvojeni postupak protiv lidera Šešelja i njegovih saradnika, takodje optuženih za nepoštovanje suda.

Predsednica sudskog Mehanizma u Hagu je Srbiju više puta, proteklih godina, prijavila Savetu bezbednosti UN zbog neizručenja Jojića i Radete.

To je ranije tri puta učinio i Santanin prethodnik predsednik Karmel Ađijus (Carmel Agius).

Jojića i Radetu, Haški tribunal je, u oktobru 2012, optužio da su da su uticali na svedoke optužbe u haškom procesu protiv Šešelja, tako što su ih pretnjama, ucenama i mitom nagovarali da promene iskaze ili da ne svedoče.

Vlasti Srbije od 2015, kada im je haški sud uputio prvi nalog za hapšenje, odbijaju da Jojića i Radetu uhapse i izruče u Hag.

S proleća 2016. Viši sud u Beogradu odlučio je da nema zakonskih osnova za hapšenje i izručenje radikala, zato što nacionalni zakon o saradnji sa Haškim tribunalom predviđa obavezu izručenja samo optuženih za ratne zločine, a ne i optuženih za nepoštovanje suda.

Srbija je, istovremeno, izrazila spremnost da Jojiću i Radeti sudi pred domaćim sudovima.

Komentari (0)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *