“Uvek kada odete u parlament, vi od poslanika očekujete jednu kreativnost. Oni imaju tu nadzornu funkciju, oni nas u Vladi kontrolišu. Ali apsolutno, svojim amandmanima mogu podići kvalitet zakona, ja to i očekujem. Mislim da univerzitetska javnost ima sada i tu mogućnost, da sa poslanicima komunicira, samo da te dopune budu smislene i korisne”, rekla je Đukić Dejanović za RTS.
Odbacila je kritike srpskih univerziteta vezane za taj zakon, navodeći da se strani univerziteti neće finansirati iz državnog budžeta.
“Apsolutno je netačno. Ne mogu da poverujem da akademski građani na taj način tumače nešto što je vrlo jasno. Najbolji kandidati i na ovim studijama, eventualno mogu biti stimulisani, dakle naši mladi ljudi koji studiraju, kao što su delom finansijski stimulisani i na našem fakultetu, jer su školarine prilično skupe. Ali nijedan dinar iz budžeta države neće otići univerzitetima”, rekla je ministarka.
Navela je da postoje međunarodne liste koje mogu biti reper koji su fakulteti potrebni Srbiji, dodajući da “nema razloga da se bilo ko plaši što će doći jedna zdrava konkurencija”.
Odgovarajući na kritike da će dovođenje stranih univerziteta po povlašćenim uslovima ugroziti rad srpskih univerziteta, Đukić Dejanović je ocenila da su ta pitanja “nametnuta više tendenciozno i iz neznanja”, navodeći da će dovođenje stranih univerziteta unaprediti mogućnost da visoko obrazovanje bude dostupno većem broju mladih u Srbiji.
“Nemamo dovoljno visokoobrazovanog kadra u Srbiji, imamo i deficitarne profesije, odlaze u inostranstvo. Radili smo jednu studiju pre tri godine, sa Republičkim zavodom za statistiku, na 15.000 mladih ljudi koji su pričali o kružnim migracijama i došli do zaključka da više od 40 odsto onih koji odu na master ili doktorske studije, na žalost, profesionalna postignuća traže u zemljama gde su završili studije”, rekla je ona.
Prema njenim rečima, u širem smislu to je i jedna demografska mera koja će mladima, koji su planirali da se školuju na stranim univerzitetima i kojih, kako je navela, nije mali broj, omogućiti da osnovne, master, ili doktorske studije obave u Srbiji.
Dodala je da će na tim univerzitetima predavati isključivo profesori tih univerziteta, kao i da će od prijemnog ispita do diplome sve biti u skladu sa akreditivnim programom države iz koje dolaze.
Ministarka je odbacila i kritike da se zakon donosi bez šire javne rasprave i mimo procedure, navodeći da je bilo razgovora o tome, da je Nacionalni savet za visoko obrazovanje, gde sede univerzitetski profesori, dao jednoglasnu saglasnost, kao i da se javne rasprave ne organizuju zbog dopuna jednog člana zakona.