Aselborn je dolazeći na zasedanje ministara EU naglasio da su evropska 27-orica ubedjeni da ratom ni Rusija ne može za sebe ostvariti neki bezbednosni i odbrambeni boljitak.

Visoki predstavnik EU Žozep Borel je takodje naglasio da članice Unije ne vide razloge za povlačenje diplomata iz Kijeva, ali je dodao da će danas šefovi diplomatija EU imati video konferenciju s američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom i, kako je naveo, možda od njega dobiti dodatne informacije o tome.

Za Borela je suština ukrajinske krize u tome što Rusija nastoji da podrije ustrojstvo bezbednosti u Evropi i uspostavi sfere interesa što je za EU neprihvatljivo.

Šef španske diplomatije Hose Manuel Albares Bueno izjavio je da su diplomatija, dijalog smanjene zategnutosti i odvraćanje medju članicama EU usaglašane poluge za rešavanje ukrajinske krize i naglasio da se za jačanje bezbednosti na istoku Evrope i otklanjanje bilo kakvih sporova s Rusijom i drugim zemljama mora najpre delovati diplomatijom i mirnim sredstvima.

Ministri inostranih poslova EU će, preneli su novinarima zvaničnici u Briselu, dobiti najnovije izveštaje o jačanju ruskog vojnog prisustva u okruženju Ukrajine „i nastojanjima Moskve da preuredi bezbednosno ustrojstvo u Evropi“.

NATO je danas saopštio da šalje pojačanja „na istok Evrope“, na područje Baltika i Crnog mora, a istovremeno je nekoliko stranaka španske levice je od vlade u Madridu zatražilo da ne šalje brodove u Crno more i borbene avione u Bugarsku.

Francuska je najavila da će poslati trupe u Rumuniju, ali su Pariz i Berlin istovremeno naglasili da će uložiti sve napore da se unese nova snaga i predlozi u rešavanje ukrajinske krize kroz pregovore u okviru „Grupe Normandija“ u kojoj su Francuska, Nemačka, Ukrajina i Rusija.

Sve članice EU podržavaju ovo nastojanje s ciljem da se sprovede „Sporazum iz Minska“ o rešenju sukoba istoku Ukrajine uz davanje autonomije tamošnjim pobunjenim oblastima Donjeck.

Zvaničnici EU u Briselu kažu da većina članica Unije veruje da Rusija ne želi da vojno okupira Ukrajinu, jer bi to bila ogromna politička, ekonomska, pa i cena vojnih gubitaka za Moskvu, ali navode da se postavlja pitanje „šta tačno želi (ruski predsednik Vladimir) Putin koji besumnje smera da dobije, postigne nešto“.

Evropska unija, kako su podvukli ovi izvori, nikako ne može dozvoliti da se o evropskoj bezbednosti pregovori vode samo izmedju Amerikanaca i Rusa i zato visoki predstavnik Borel i vlade EU već razmatraju šta bi to bitno mogla predložiti EU da se suštinski uključi u pregovore SAD-NATO-Rusija.

Američki predsednik Džo Bajden je uneo izvesnu pometnju medju Evropljane izjavom da se u slučaju „manjeg ruskog upada“ u Ukrajinu, dakle ako to ne bude ruski širi vojni prodor, saveznici s obe strane Atlantika moraju dogovoriti šta tad uraditi.

Zasad se na umu imaju veoma oštre sankcije Zapada, ali se u delotvornost sankcija protiv Rusije veoma sumnja imajući dosadašnje iskustvo.

Borelova savetnica Natali Toči, direktorka Italijanskog instituta za medjunarodne odnose, je iznela zamisao koja je privukla pažnju, a to je da „Format Normandija“ za pregovore o rešavanju ukrajinske krize proširi na Amerikance, Veliku Britaniju i Italiju.

To bi EU uključilo direktno u celokupne pregovore o političkom, bezbednosnom i strategijskom rešavanju ukrajinskog „Gordijevog čvora“ i osnaženja ustrojstva i sporazuma o bezdnosti u Evropi, pod uslovom da se tad otkloni zastoj u sprovodjenju „Sporazuma iz Minska“.

Francuski predsednik Emanuel Makron je pre par dana u Evropskom parlamentu da se kroz rešavanje ukrajinske krize izgradi „novi bezbednosni poredak u Evropi u saradnji s NATO“ i predočio da zato nužan „iskren i zahtevan dijalog s Rusijom“.

Makron je rekao da EU u idućih par nedelja mora izraditi evropski plan za novi poredak bezbednosti i stabilnosti na kontinentu koji će usaglasiti s NATO i potom Moskvi predložiti da se o njemu razgovara.

Taj novi plan se mora temeljiti, objasnio je šef francuske države, na odbacivanju sile, pretnje, prinude, slobodi zemalja da se uključuju u organizacije i saveze koji odgovaraju njihovim bezbednosnim potrebama, nepovredivosti granica, odbacivanju sfera uticaja.

„Sporazum iz Minska“ je tu moguća prekretnica, ali zasad velika kočnica jer vlasti u Kijevu zasad nisu spremne da menjaju ustav i Donjecku i Lugansku daju autonomiju, već traže da najpre ukrajinske snage preuzmu granicu s Rusijom.

Izvori u Briselu kažu da zato ona Bajdenova izjava o tome šta uraditi ako dodje do „manjeg upada“ ruskih snaga u Donjeck gde Kijev od 2014-e nije prisutan, a posebno ako, ako pregovori ponovo zadju u slepu ulicu, Donjeck i Lugansk proglase nezavisnost i Moskva to prizna, a besumnje i još neke Rusiji bliske zemlje to učine.

Takvu mogućnost je najavio predsednik ruskog parlamenta Vjačeslav Volodin.

Ozbiljni zapadni analitičari većinom smatraju da „cilj Kremlja sasvim može biti da osigura bezbednosnu zonu oko Rusije i da uopšte ne krene u rat…mirna stabilizacija Donbasa bi bio drugostepeni, ali sasvim prihvatljiv ishod“, navodi američki strategijski institut „Džeopolitikal fjučur“.

Tomas Grejem, bivši direktor za Rusiju u Savetu za nacionalnu bezbednost u vladi predsednika Džordža Buša, smatra da su sad načela, stavovi i interesi SAD i Rusije, koje „drže ključ rešenja jer su jedine moćne da poremete bezbednost u Evropi“, potpuno nepomirljivi.

Zato predlaže da se nagodba nadje tako što će Zapad i Rusija prihvatiti „moratorijum“ i obavezu da u roku od 20-25 godina Ukrajina neće postati članica NATO, što znači da će stati i širenje Atlantskog saveza ka i na granice s Rusijom.

Dotle bi se, kaže Grejem, mnogo stvari mogle promeniti, „a ko zna koliko dugo će opstati i sam NATO“.