Iako su obe države članice NATO-a, Grčka i Turska su decenijama u zavadi oko raznih pitanja, uključujući sporove oko granica na moru koji su ih doveli na ivicu rata 1987. i 1996.
Tokom proteklih 16 meseci grčki i turski lideri sastali su se šest puta, a tenzije su smanjene.
Prošlog decembra delegacije dve zemlje potpisale su u Atini više desetina sporazuma o saradnji, a potpisivanje su nadgledali turski predsednik Redžepa Tajipa Erdogana i grčki premijer Kirijakos Micotakis.
“Ne tvrdim da su kroz dijalog koji smo razvili rešeni svi problemi u odnosima dve zemlje”, rekao je grčki ministar spoljnih poslova Jorgos Gerapetritis posle sastanka sa svojim turskim kolegom Hakanom Fidanom.
“Zaista je bilo teških trenutaka tokom prošle godine. Ali u svim slučajevima, postojao je neposredan i pošten kanal komunikacije koji je sprečio eskalaciju” dodao je Gerapetritis.
Fidan je rekao da “radimo na tome da bolje razumemo jedni druge o kritičnim pitanjima. Region u kojem se nalazimo ima mnogo problema. Turska i Grčka moraju da budu u stanju da deluju uz uzajamno poverenje. Tim pristupom kojim svi dobijaju, možemo doprineti prosperitetu i miru naših naroda”.
Jedan od glavnih problema Atine i Ankare je spor o teritorijalnim pravima u Egejskom moru. Turska je rekla da bi svaki potez Grčke da proširi svoje teritorijalne vode oko svojih ostrva u Egejskom moru bio povod za rat.
Današnji razgovor “uključuje procenu uslova za početak fundamentalne diskusije o razgraničenju epikontinentalnog pojasa i ekskluzivne ekonomske zone u Egeju i istočnom Mediteranu”, rekao je Gerapetritis.
“Turska, nastavlja da brani princip pravične podele u istočnom Mediteranu”, rekao je Fidan.