Mirović je agenciji Beta kazao da će Rezolucija Generalne skupštine Ujedinjenih nacija o Srebrenici “verovatno” postati deo Poglavlja 35 u pregovorima između Srbije i Evropske unije (EU).

“To će biti izvedeno na sličan način kao i s Francusko-nemačkim planom, odlukama Saveta ministara EU i Saveta EU. Isključivu odgovornost za ovakve katastrofalne rezultate u spoljnoj politici ima Aleksandar Vučić. On je kao i u slučaju Francusko-nemačkog plana samovoljno, diletanski i neustavno, vodio diplomatiju povodom Rezolucije o Srebrenici”, kazao je profesor i naveo da prema članovima 122 i 123 Ustava Srbije spoljnu politiku vodi Vlada, a ne predsednik Republike.

Naglasio je da tokom višednevnih i “skupih” boravaka u Njujorku u aprilu i maju, Vučić nije imao pregovoračku platformu “jer nju nikada nije usvojila Narodna skupština ili Vlada”.

“Vučić je svoj diplomatski neuspeh povodom usvajanja Rezolucije o Srebrenici pokušao da prikrije propagandnim tehnikama ili bizarnim i neprikladnim ponašanjem u UN-u nedostojnim za šefa države, kao i folklornim nacionalnim manifestacijama i pokličima u stilu karikaturalnog srpskog sveta uz mahanje zastavama. On pokušava da prebaci odgovornost na Vladu Crne Gore zbog njenog glasanja za Rezoluciju o Srebrenici i minimalizovanjem njene namere da osudi genocid u Jasenovcu, iako je Skupština Srbije to odbila da uradi 2021. godine”, rekao je Mirović.

On je kao jedan od uzroka za usvajanje Rezolucije o Srebrenici naveo nekoherentnu politiku Aleksandra Vučića prema Nemačkoj.

“Vučić se godinama udvorički divio Merkelovoj (Angela), a zatim je nakon nepravilnosti na izborima u Beogradu počeo otvoreno da vređa, zajedno sa svojim medijima, ministarku Berbok (Analena) i čitavu nemačku spoljnu politiku”, rekao je Mirović.

Prema njegovim rečima, Rezolucija GS UN iz maja 2024. pod nazivom “Međunarodni dan promišljanja i sećanja na genocid u Srebrenici” je u pravnom smislu veoma slična Rezoluciji GS UN iz jula 2010 godine, u kojoj se ”EU pozdravlja kao posrednik” u pregovorima između Beograda i Prištine.

“Obe rezolucije su formalno neobavezujuće. Međutim, Rezolucija iz 2010. je bila pravni osnov za zaključivanje sedam sporazuma između Beograda i Prištine u periodu 2011-2012. godine, kao i Briselskog sporazuma i pratećih sporazuma u periodu 2013-2017. Ovim sporazumima je razgrađena srpska državnost na severu Kosova i Metohije, a Srbi su podvedeni pod centralnu vlast secesionista iz Prištine”, naveo je.

Mirović ističe da se slične negativne posledice mogu očekivati i po državnost Republike Srpske, uz ojačavanje položaja Visokog predstavnika Kristijana Šmita.