„Ako kombinujemo direktne i indirektne efekte i neizvesnosti zatvaranje dotoka gasa smanjio bi BDP za 1,5 odsto u 2022. godini, za 2,7 odsto u 2023 i za 0,4 odsto u 2024,“ u odnosu na scenario prema kome bi Nemačka nastavila da dobija gas, navela je ova medjunarodna institucija u izveštaju.

Kumulativni gubitak BDP-a izmedju 2022. i 2024 bio bi 4,8 odsto u odnosu na BDP iz 2020, naveo je MMF.

To je najveća pretnja za prvu privredu evrozone, dodao je MMF.

Nemačka je još uvek početkom juna kupovala 35 odsto gasa od Rusije, a ta cifra je bila 55 odsto pre rata.

Uz argument da mu nedostaje turbina na remontu u Kanadi ruski Gasprom je pre nekoliko nedelja smanjio za 60 odsto isporuke gasa preko Severnog toka jedan, glavnog puta za gas u Evropi. Berlin je nazvao dati razlog „pretekstom“, smatrajući da se radi o „političkoj“ odluci i izražavajući strahovanja da Moskva neće nastaviti isporuke tim putem na kraju godišnjeg remonta koji je počeo prošle nedelje.

Remont treba da se završi sutra pre podne.

Čak i ako nastavi da dobija ruski gas rast nemačke privrede će biti umeren u narednom tromesečju, ocenjuje MMF. To se objašnjava slabošću svetske privrede i uskim grlima u izvoznoj industriji, stubu nemačke privrde.

MMF predvidja za Nemačku rast od 1,2 osto u 2022. i od samo 0,8 odsto u 2023. godine. Istovremeno, inflacija i dalje podstaknuta cenama energenata će, kako se očekuje ostati visoka tokom naredne dve godine.