“Medjutim, izgleda da se u tim krugovima uzima zdravo za gotovo da će Vučić dominirati i nakon izbora, pa se nastavlja borba za liderstvo nad što širim krugom opozicionih glasača. U sklopu te borbe koristi se pozivanje na jedinstvo opozicije, ali pod uslovima koji pogoduju partiji koja upućuje poziv”, rekao je Mrdalj za list Danas, komentarišući sutuaciju nakon što je Stranka slobode i pravde (SSP) istakla Zdravka Ponoša kao predsedničkog kandidata opozicije.

Kako je Mrdalj naveo, “tako Djilas poziva na ujedinjenje oko Ponoša, jer Jeremića stavlja u nezgodnu situaciju”.

“Ako odbije, onda Jeremić rastura jedinstvo opozicije. Ako podrži, onda se ponižava, jer je Ponoš već javno obrazložio da je izmedju njih došlo do sukoba oko Ponoševe kandidature”, rekao je Mrdalj.

Kako je dodao, teško je poverovati da Djilas nije bio svestan šta radi.

“Sa druge strane, ne vidi se konkretan razlog zbog koga su Jeremić i Aleksić negativno reagovali na mogućnost da se uopšte razgovara o Ponoševoj kandidaturi, pa se nameće ideja da se radilo o čistoj sujeti. Osim ako Jeremić nije imao razloga od ranije da sumnja da Ponoš komunicira iza ledja sa Djilasom, što je samo teoretska mogućnost jer dokaza nema”, rekao je Mrdalj.

Prema njegovim rečima, “zato Jeremić poziva na jedinstvo opozicije koje Djilas treba da dokaže poštovanjem konsenzusa kao metoda biranja kandidata za predsednika, a čiste namere dokazuje pozivanjem na ‘objektivno’ merenje popularnosti mogućih kandidata, što je samo po sebi nemoguća misija i dokaz vrhunskog nepoverenja izmedju Djilasa i Jeremića”.