S druge strane institucije u Srbiji su se po tom indeksu 2023. godine najbolje pokazale po ažurnom odgovaranju na pitanja građana i privrede i po kvalitetnoj pripremi propisa.

RIS je nastao pre više od decenije od kada je unapređivan s ciljem da pomogne unapređenje transparentnosti i kvaliteta propisa i pruži uvid u način donošenja i sprovođenja propisa.

Tim indeksom se meri predvidivost i stabilnost ekonomske politike i pravne sigurnosti koja se ogleda u doslednoj primeni zakona, efikasnoj administraciji i komunikaciji sa državnim organima. RIS se sastoji od šest komponenti koje kroz 25 indikatora prate više od 200 propisa relevantnih za privredu, od čega je 64 važno i za proces pregovora Srbije sa Evropskom unijom.

NALED-ov ukupan indeks koji prati način i kvalitet donošenja i sprovođenja propisa iznosi 55 od ukupno 100 mogućih poena – rečeno je na zvaničnom predstavljanju rezultata u rezidenciji Ambasade Švedske u Beogradu.

Pozitivan pomak je to što je prekinuta stara praksa donošenja zakona po hitnom postupku i čto je kvalitetne javne rasprave bilo o čak 83 odsto donetih zakona.

Jedna od češćih zamerki privrede i organizacija civilnog društva je mogućnost uticaja na izmene predloženih rešenja na javnim raspravamane, te je neophodna veća inkluzivnost u početnoj fazi izrade nacrta zakona.

Ambasadorka Švedske Anika Ben David je rekla na skupu da je RIS važan jer zakonodavce usmerava ka izgradnji snažnijeg i inkluzivnijeg regulatornog procesa uz dijalog.

Izradu RIS-a je podržala Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (Sida) putem projekta “Javne nabavke i dobra uprava za veću konkurentnost”, koji sprovodi NALED.

U Srbiji je 2023. godine donet 161 zakon, a Planom zakonodavnih aktivnosti bilo je predviđeno čak 346. Pored toga usvojeno je 49 drugih novih propisa. Ukazano je da svako odstupanje od Plana smanjuje predvidivost pravnog sistema.

Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović je rekla da u RIS za 2023/24. godinu ima novina, među kojima je merenje kvaliteta parlamentarne diskusije.

NALED je inicirao i novi saziv Ekonomskog kokusa koji, kao neformalno telo, doprinosi kvalitetu dijaloga u Skupštini Srbije. Tu svi poslanici mogu da se informišu o važnim ekonomskim pitanjimada bi se spremili za debatu o predlozima zakonsa.

RIS ukazuje da je 2023. doneto 58 podzakonskih akata od 261 predviđenog zakonima, i da je u proseku to usvajanje kasnilo 421 dan. Nedostatak pravnih akata, ministarstva su probala da nadomeste izdavanjem više od 600 pojedinačnih mišljenja o odredbama iz svoje nadležnosti, što ne treba da bude zamena za jasne i precizne propise.

Iako je došlo do neznatnog poboljšanja, regulatorno opterećenje privrede je i dalje visoko. RIS je napravio profil tipskog preduzeća koje posluje u Srbiji i definiše ga kao mikro preduzeće koje je obveznik PDV-a i godišnje izdaje 500 faktura. Takvo preduzeće svake godine za samo 10 najčešćih administrativnih zahteva izdvaja 2,6 odsto ukupnih poslovnih prihoda.