“Njihov subjektivni osećaj ali i objektivni saldo njihovih kućnih budžeta im pokazuje, da je ona mnogo veća od zvaničnih 14 odsto, kolika je bila za septembar. Svakako da iz psiholoških razloga može da dodje do raskoraka izmedju profesionalno izračunate inflacije i percepcije o njenoj visini”, navodi Borović.

On je dodao da rast cena privlači više pažnje nego stabilne cene ili pad cena, da se više primećuju redovni gotovinski troškovi, da se često ne uzima u obzir da rast cena može nastati i zbog rasta kvaliteta proizvoda.

Borović tvrdi da je RZS dužna da izadje sa podacima šta konkretno čini korpu proizvoda i usluga koja se uzimaju za obračun inflacije, kao i koje konkretne cene koristi RZS za svaki pojedinačni proizvod i uslugu.

On dodaje da RZS treba da objasni i na osnovu koje metodologije je došla do tih cena, uzimajući u obzir da se one moraju odnositi na celu teritoriju Srbije sa različitim cenama iz različitih trgovina i različitih regiona Srbije, a da treba da objavi i pondere koje je koristila za sve konkretne robe i usluge i na koji način je do njih došla, jer od pondera zavisi koliko rast cena svakog pojedinačnog proizvoda i usluge utiče na ukupnu stopu inflacije.

“Ponder mora da odslikava prosečne potrošačke navike svih domaćinstava jer stopa inflacije zavisi i od udela svakog proizvoda u prosečnoj ličnoj potrošnji domaćinstva i učestalosti njegove kupovine”, navodi Borović.