Savezno takmičenje đaka u pisanju rukom “Zaner-Bloser”, održano 33. put, krunisalo je u ponedeljak velike šampione 2024. godine: devetoro učenika iz šest država zbog savršenog pisanja pisanih slova.

Desetogodišnja Zita Miler iz Minesote je osvojila najviše odličja u kategoriji petog razreda među 80.000 đaka prijavljenih na konkursu.

Miler je rekla da “voli pisanje rukom pisanih slova jer je to kao umetnost: crtanje kovrđžica, lozica i lokni”, ističući da uživa da rukom piše “misteriozne priče”.

Namun Basanbold, iz Indijane, proglašena je velikom šampionkom u kategoriji prvog razreda i rekla je da voli da svoje rukom pisane “ljubavne beleške” daje rođacima i prijateljima.

Ona je rekla da “zbog pisanja rukom oseća se posebno”.

To takmičenje slavi praksu pisanja rukom koje doživljava svojevrsnu renesanse u SAD. U januaru je Kalifornija postala 22. država u kojoj se pisana slova uče u školama što je značajan skok u odnosu na 2016, kada je to nalagalo samo 12 od ukupno 50 saveznih država SAD.

Razne studije objavljene protekle decenije detaljno su opisale kako pisanje olovkom na papiru koristi pamćenju, razvoju sposobnosti saznavanja i učenja, razumevanju, čitanju, finim motoričkim veštinama.

Šeron Kuirk-Silva, poslanica Skupštine države Kalifornije koja je podnela predlog zakona o tome, kazala je da iako je reč “o veoma polarizovanoj zemlji gde su tolika pitanja sporna, za predlog zakona o rukopisu imali su punu dvostranačku podršku i dobru volju, a ljudi se slažu o važnosti pisanja rukom”.

Kuirk-Silva je rekla da se založila za taj zakon velikim delom i jer je 25 godina predavala u osnovnoj školi pre no što je postala poslanica.

“Godinama tehnologija preuzima nastavni plan i program u školama, deca samo miruju ispred ekrana i sada se širi osećaj da treba da im vratimo olovke u ruke”, rekla je ona.

Kalifornijski zakon nalaže da učenici od prvog do šestog razreda imaju nastavu pisanja rukom čemu Kvirk-Silva dodaje da time stiču važno i jezičko i umetničko oruđe.

“To je način da malo usporite dok misli pređu iz mozga u prste i dok fizički pišete”, rekla je ona.

Sofia Vinsi-Buher, pomoćnica profesora psihologije i razvoja čoveka na Univerzitetu Vanderbilt, rekla je da je njeno istraživanje otkrilo da pisanje rukom omogućava da se predškolcima formiraju veze u mozgu koje verovatno pomažu i prepoznavanje slova.

U istraživanju za tu studiju, objavljenu 2016. godine, 20 dece je zamoljeno da iznova i iznova pišu određena slova, a druga da na tastaturi pritiskuju dugme s tim slovima. Uporedo je analizirana aktivnost mozga dece da bi se procenila funkcionalnu povezanost njegovih različitih oblasti.

“Otkrili smo da je ta povezanost bila jača kod dece koja su pisala rukom, nego kod one koja su pritiskivala dugmad tastature”, rekla je ona.

To istraživanje pokazuje važnost fizičkog čina crtanja – pisanja znakova – slova, dodala je Vinci-Buher koja kaže da je “pisanje rukom dobro za decu jer podstiče razvoj čitanja i angažuje finu motoriku što je važno za njihov razvoj”.

Studija iz 2021. merila je moždanu aktivnost odraslih kada nešto treba da zapamte: studenti Univerziteta u Tokiju su jaču moždanu aktivnost i bolje pamćenje imali kada su zapisivali informacije na papir, nego kada su ih registrovali na pametnom telefonu ili tabletu.

Istraživači su zaključili da fizički čin pisanja na papiru daje mozgu više detalja koji pokreću pamćenje i da korišćenje papirnih sveski može pomoći učenicima da bolje zadrže informacije delimično zbog njihove “opipljive trajnosti”.

Slična studija objavljena u januaru ove godine uporedila je aktivnost mozga studenata na Norveškom univerzitetu za nauku i tehnologiju koji su rukom vodili beleške, sa aktivnošću mozga onih koji su beleške kucali na kompjuteru. Nalazi ukazuju da su studenti koji su pisali rukom, imali viši nivo električne aktivnosti u širokom spektru regiona mozga odgovornih za obradu čulnih podsticaja i za pamćenje.

Ti rezultati nisu iznenađenje za mnoge prosvetne radnike.

“Iz prve ruke sam videla da deca nauče više kada pišu rukom”, rekla je Gita Kadakija koja predaje od drugog do petog razreda u školi kreativnog predagoškog sistema Montesori u Hjustonu. “U glavi vam svane kad pišete rukom, a to vodi do dostignuća u drugim oblastima, čak i u matematici. Kada učenici uredno pišu brojeve, njihovi rezultati iz matematike se poboljšaju”, kazala je.

Lora Gajderovič koja je 33 godine predavala u osnovnoj školi u Indijani, kaže da je bila zabrinuta dok je gledala kako u američkim učionicama početkom 2000-ih tehnologije potiskuje pisanje rukom.

“Pisanje rukom pomaže razvoj koordinacije oko-ruka kod učenika”, rekla je Gajderovic dodavši da nije protiv tehnologije, ali da “smatra da u učenju postoje zasebna mesta za tehnologiju i za pisanje rukom”.

Ove godine Gajderovic je bila jedna od sudija na takmičenju “Zaner-Bloser” i kaže da je prijatno iznenađena koliko dece se prijavilo, posebno iz viših razreda.

Gajderovic je odabrala pobednike koristeći kriterijume za analiziranje mehanike i preciznosti pisanja slova, uključujući oblik, veličinu, nagib i razmake.

Od đaka – takmičara se tražilo da napišu rečenicu koja uključuje celu abecedu engleskog: “The quick brown fox jumps over the lazy dog” (Brza smeđa lisica preskače lenjog psa) i da u jednoj rečenici objasne zašto smatraju da će ih pisanje rukom učiniti boljim čitaocem i piscem.

Sedmogodišnja prvonagrađena Namun Baasanbold je rekla da “voli da impresionira ljude time što piše rukom”, da je bila “presrećna” kada je saznala da je pobedila i da je to “proslavila s prijateljima u restoranu uz picu i sladoled”.

Na takmičenju je dobila pehar i 500 dolara.

Komentari (0)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *