“Na današnjoj sednici, Izvršni odbor odlučio je da poveća referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na nivo od pet odsto. U istoj meri povećana je i stopa na depozitne olakšice na četiri odsto, kao i stopa na kreditne olakšice na šest odsto”, navedeno je u saopštenju.
Takvom odlukom, kako je navedeno, NBS nastavlja da pooštrava monetarne uslove i utiče na ograničavanje sekundarnih efekata rasta cena, putem inflacionih očekivanja i time doprinosi da se inflacija u Srbiji nadje na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja do kraja perioda projekcije.

Dodaje se da današnje povećanje referentne kamatne stope predstavlja njeno deveto uzastopno povećanje, zaključno s kojim je od aprila ove godine ona povećana za ukupno 400 baznih poena.

“Prenošenje efekata dosadašnjeg zaoštravanja monetarne politike na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma putem kanala kamatne stope. Istovremeno, NBS ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene, kao i makroekonomskoj stabilnosti u uslovima povećane globalne neizvesnosti, u znatnoj meri doprinosi i održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru”, navedeno je u saoštenju.

Izvršni odbor je naveo da se ekonomija Srbije i dalje suočava sa znatnim troškovnim pritiscima iz medjunarodnog okruženja, iako ima signala njihovog popuštanja i da su i dalje izražene geopolitičke tenzije i volatilno kretanje svetskih cena energenata i hrane, što upućuje na opreznost monetarne politike NBS.

“Prema prvim procenama za novembar, inflacija u zoni evra, našem najvažnijem ekonomskom partneru, smanjena je po prvi put u poslednjih 17 meseci na nivo od 10 odsto, što je bolji ishod od očekivanog, zahvaljujući usporavanju rasta cena energenata, dok cene hrane i bazna inflacija još nisu usporile rast”, navela je NBS.

Dodaje se da su bolji od očekivanja pokazatelji ekonomske aktivnosti zone evra, uprkos oštrom povećanju kamatnih stopa i izraženoj geopolitičkoj neizvesnosti, s tim da se u 2023. godini i dalje očekuje recesija.

Ističe se da se očekuje i dalje pooštravanje monetarnih politika Evropske centralne banke i Sistema federalnih rezervi, ali se procenjuje da će se tempo povećanja kamatnih stopa usporiti, odnosno da će visina njihovog povećanja na pojedinačnim sastancima biti manja od dosadašnjih.

Rast troškova života stanovništva i izdataka preduzeća, zajedno sa zaoštravanjem monetarnih politika vodećih centralnih banaka, odraziće se na globalnu ekonomsku aktivnost i postepeno smanjenje globalnih inflatornih pritisaka naredne godine.

Sve manje su, kako je navedeno, izraženi zastoji u globalnim lancima snabdevanja, a smanjene su i svetske cene primarnih proizvoda, pre svega energenata, što bi trebalo da doprinese smirivanju inflatornih pritisaka u narednom periodu, naveo je Izvršni odbor.

Cena prirodnog gasa na evropskom tržištu, kako je navela NBS, koja je izazivala najviše zabrinutosti, znatno je smanjena od početka septembra, a dovoljne količine gasa će ograničiti njen dramatičan rast ove zime koji se prvobitno očekivao.

“Nastavak zaoštravanja monetarnih uslova neophodan je čak i u ambijentu preovladjujućeg uticaja faktora na strani ponude na inflaciju, kako bi se odlučno uticalo da ona ne bude postojanija u dužem periodu i kako se ne bi dodatno proširila. Odlučujući da postepeno i odmereno pooštrava monetarne uslove na domaćem tržištu, Izvršni odbor je imao u vidu da kretanje inflacije u Srbiji, koja je u oktobru iznosila 15 odsto medjugodišnje i dalje je u najvećoj meri odredjuju globalni troškovni pritisci”, navela je NBS.

Dodaje se da će ukupna inflacija ostati povišena do kraja ove i početkom naredne godine, ali će se nakon toga naći na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini 2023. i povratak u granice cilja do kraja perioda projekcije.

Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije imao je, kako je navedeno realni medjugodišnji rast u trećem tromesečju od jedan odsto, što je neznatno niže od preliminarne procene Republičkog zavoda za statistiku (1,1 odsto).

Na usporavanje privredne aktivnosti odrazili su se, kako je ocenjeno, pre svega ovogodišnja suša i znatno lošija poljoprivredna sezona od pretpostavljene, smanjenje eksterne tražnje, kao i nastavljen rast troškova u proizvodnji, koji se pre svega odražava na nižu proizvodnju u gradjevinarstvu i preradjivačkoj industriji.

Zbog niskog vodostaja reka nastavljen je i pad aktivnosti u sektoru energetike. S druge strane, visok rast proizvodnje beleži se u sektoru rudarstva. Izvršni odbor očekuje da će BDP ostvariti realan rast u rasponu dva do tri odsto u ovoj i narednoj godini, a da će ubrzati na 3,5 odsto u 2024., kako budu slabili efekti faktora koji su uticali na nižu eksternu tražnju, kao i usled planirane realizacije investicionih projekata, pre svega u infrastrukturu.

U zavisnosti od globalne geopolitičke situacije i kretanja ključnih monetarnih i makroekonomskih faktora iz domaćeg i medjunarodnog okruženja u narednom periodu, NBS će, kako je navedeno, procenjivati da li ima potrebe za nastavkom zaoštravanja monetarnih uslova i u kom obimu, a prioritet će biti obezbedjenje cenovne i finansijske stabilnosti.