Cene nepreradjene hrane su u decembru, u odnosu na isti mesec prethodne godine povećane za 20,9 odsto, dok su cene preradjene hrane bile više za osam odsto na medjugodišnjem nivou, navela je NBS.

Kako je objašnjeno, visok medjugodišnji rast cena hrane posledica je delovanja nekoliko faktora – rasta svetskih cena hrane, suše, viših troškova u proizvodnji, kao i izrazito niskih nivoa ovih cena tokom 2020. usled izostanka znatnog dela tražnje.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, inflacija je u decembru usporila rast i na mesečnom nivou iznosila je 0,4 odsto, dok je prosečna godišnja inflacija u 2021. godini iznosila četiri odsto.
Usporavanje ukupne inflacije na mesečnom nivou, kako je istakla NBS, rezultat je pada cena nepreradjene hrane od 1,1 odsto, pri čemu su na mesečnom nivou snižene cene svih kategorija nepreradjene hrane – svežeg voća za 4,8 odsto, svežeg mesa za 0,7 odsto i svežeg povrća za 0,5 odsto.

“Cene preradjene hrane su nastavile da rastu, ali sporijim tempom u odnosu na prethodne mesece, čemu su doprinele i mere Vlade Srbije u pogledu ograničavanja cena osnovnih životnih namirnica”, navela je NBS.

Dodaje se da su cene energenata na mesečnom nivou stagnirale u decembru, dok su posmatrano u odnosu na decembar 2020. bile više za 13,4 odsto. Njihovo kretanje je u najvećoj meri bilo opredeljeno globalnim faktorima, pre svega rastom svetske cene nafte, koji se prelio i na rast cena naftnih derivata na domaćem tržištu (23,5 odsto medjugodišnje u decembru).

Medjugodišnja bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) na koju mere monetarne politike mogu da utiču, i u decembru je bila znatno niža od ukupne inflacije i iznosila je 3,5 odsto.

Tokom 2021. godine, međugodišnja bazna inflacija se u proseku kretala na nivou od 2,3 odsto.

Očuvanju bazne inflacije na niskom i stabilnom nivou po oceni NBS doprinosi dugogodišnja relativna stabilnost deviznog kursa, “koja predstavlja sidro cenovne stabilnosti i koja će biti očuvana i u narednom periodu”.

Po proceni centralne banke važan faktor niske i stabilne bazne inflacije su i inflaciona očekivanja finansijskog sektora koje se u dužem vremenskom periodu kreću u granicama cilja, a dodatno smanjivanju inflatornih pritisaka doprineće i odluka Vlade Srbije da omogući preduzećima da do kraja juna 2022. kupuju struju po znatno povoljnijim uslovima od tržišnih.

Prema projekciji NBS, medjugodišnja inflacija će tokom prvog tromesečja ove godine najverovatnije nastaviti da se kreće oko nivoa iz decembra 2021. godine. Od drugog tromesečja se očekuje postepeni pad medjugodišnje inflacije, dok bi u granice cilja trebalo da se vrati tokom trećeg tromesečja.

“Krajem godine očekujemo medjugodišnju inflaciju oko centralne vrednosti cilja od tri odsto, a imajući u vidu visoku bazu iz 2021. godine, postoji mogućnost da se krajem godine ukupna inflacija nađe i u donjoj polovini ciljanog raspona od tri odsto, sa odstupanjem plus ili minus 1,5 odsto”, navela je u saopštenju NBS.

Ukazano je da se rizici po pitanju inflacije u narednom periodu odnose pre svega na kretanja cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, svetske cene energenata, brzinu globalnog ekonomskog oporavka i dužinu trajanja problema u globalnim lancima snabdevanja.

“Kada je reč o domaćim rizicima, inflacija će u najvećoj meri zavisiti i od ishoda naredne poljoprivredne sezone, koja je za potrebe projekcija pretpostavljena na nivou prosečne. To podrazumeva blagi rast poljoprivredne proizvodnje u odnosu na 2021. godinu koja je zbog suše bila slabija od proseka”, istakla je NBS.