“Postignut je dogovor o ekonomskom programu i srednjoročnim politikama koje će MMF podržati trogodišnjim Instrumentom za koordinaciju politika (Policy Coordination Instrument – PCI)”, navela je NBS povodom završetka razgovora predstavnika Srbije i MMF-a od 3. do 15. oktobra.

Razgovori su, kako je navedeno, imali dva cilja: razmatranje rezultata u okviru stendbaj aranžmana (Stand-by Arrangement – SBA) i dogovor o ekonomskom programu u okviru trogodišnjeg Instrumenta za koordinaciju politika.

PCI je, kako je navela NBS, nefinansijski, savetodavni instrument “za zemlje koje sprovode snažnu ekonomsku politiku, zbog čega je takav instrument pravi izbor za Srbiju”.

Dodaje se da je “činjenica da je Srbija već imala dva izuzetno uspešna nefinansijska instrumenta ovog tipa, kao i to što se aktuelni stendbaj aranžman već od drugog razmatranja smatrao aranžmanom iz predostrožnosti (jedno razmatranje ranije nego što se očekivalo prilikom odobrenja), potvrđuje da se u Srbiji sprovode kredibilne politike”.

“S obzirom na snažan napredak koji je Srbija ostvarila u prethodnih dvanaest godina, PCI bi trebalo da podrži očuvanje postignutih rezultata, kao i nastavak sprovođenja ambiciozne reformske agende”, rekla je guverner Jorgovanka Tabaković.

Postignute dogovore trebalo bi u decembru da odobri Odbor izvršnih direktora MMF-a.

Posle dvonedeljnih razgovora MMF je, navela je centralna banka, zaključio da su “makroekonomski rezultati u Srbiji jaki, privredni rast i tržište rada su snažni, inflacija je smanjena, devizne rezerve su na rekordnom nivo, finansijski sektor je dobro kapitalizovan i likvidan, a učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) se smanjuje”.

U saopštenju MMF ističe da, zahvaljujući jakom ekonomskom programu koji Srbija sprovodi, a koji je podržan i stendbaj aranžmanom MMF-a, i imajući u vidu kontinuiranu posvećenost snažnoj ekonomskoj politici, rejting agencija “S and P” je u oktobru prvi put dodelila Srbiji kreditni rejting investicionog ranga.

“Makroekonomski rezultati Srbije u 2024. godini su po oceni MMF-a impresivni. MMF procenjuje da će rast u 2024. godini dostići 3,9 odsto i da će zatim ubrzati na oko 4,25 odsto u narednim godinama, inflacija je vraćena u ciljani koridor NBS, zahvaljujući merama monetarne politike i smanjenju cena energenata i hrane”, navela je NBS.

Povećanje fiskalnog deficita na 2,7 odsto BDP-a u 2024. godini biće, kako je ocenio MMF, u funkciji finansiranja dodatnih potreba u oblasti infrastrukture, socijalne politike i odbrane.

Dodaje se da se “očekuje da će javni dug pasti na oko 48 odsto BDP-a do kraja 2024. godine, zahvaljujući snažnim fiskalnim prihodima, snažnom ekonomskom rastu i nedavnoj reviziji BDP-a naviše”.

MMF očekuje i da će, kako je navela NBS, da će biti nastavlen kontinuirani snažni prilivi stranih direktnih investicija, koji će biti više nego dovoljni da pokriju tekući deficit platnog bilansa.

Ključni makroekonomski rizici po oceni MMF-a odnose se na: eksternu tražnju, cene robe na globalnom tržištu, produbljivanje geo-ekonomske fragmentacije i izloženost poljoprivredne proizvodnje i ekonomske aktivnosti uticaju klimatskih promena i ekstremnih vremenskih prilika.

“Srbija je izgradila dovoljne rezerve i mehanizme za odbranu od rizika koji mahom dolaze iz eksternog okruženja. Devizne rezerve i depoziti države su visoki, javni dug i spoljni dug su održivi, a bankarski sektor je jak. Uz to, neophodan je i kontinuitet prudentnih politika kao dodatan važan zaštitni mehanizam”, navela je centralna banka.

Obezbeđene su, kako je navela NBS, rekordne devizne rezerve i očuvana relativna stabilnost deviznog kursa dinara prema evru, inflacija je u granicama cilja NBS, rekordna dinarska štednja i najniže učešće problematičnih kredita govore u prilog monetarnoj i finansijskoj stabilnosti.

“Sve to, uz očekivano ubrzanje rasta BDP-a na raspon između četiri odsto i pet odsto u narednim godinama, jeste pokazatelj da je Srbija u odličnim rukama”, zaključila je Tabaković.