Članica tog kluba Jelena Jerinić je u saopštenju navela da je namera tih poslanika da se suprotstave “ozakonjenju partijskog pravosuđa”.

“Podneli smo primedbe na nacrte zakona kojima bi se ojačao integritet i autonomija pravosuđa, zaštitili sudije i tužioci od uticaja i pritisaka izvršne vlasti, ali i uspostavila adekvatna javnost rada Visokog saveta sudstva, tužilaštva i sudova”, rekla je ona.

Kazala je da “nacrti tih zakona ne uspostavljaju nezavisno pravosuđe”, nego, kako je ocenila, omogućavaju režimu da lakše kontroliše sudove i tužilaštva.

“I to, budućim izborom takozvanih istaknutih pravnika u Visoki savet sudstva, zadržavanjem široke kontrole Ministarstva pravde u oblasti sudske uprave i ozakonjenjem mehanizama za disciplinovanje neposlušnih sudija i tužilaca pod plaštom zabrane političkog delovanja”, rekla je ona.

Zeleno-levi poručuju, kako je kazala, da istaknuti pravnici ne smeju ni u trenutku konkurisanja biti članovi političkih partija i da opozicija može delotvorno da utiče na prvu selekciju kandidata od strane skupštinskog Odbora za pravosuđe.

Kazala je da je potrebno odmah na početku postupka omogućiti širi konsenzus o članovima pravosudnih saveta koji se biraju u Narodnoj skupštini, te dodala da se time sprečava da režim postavi svoje partijske ljude.

Jelena Jerinić smatra da nacrti pravosudnih zakona koje je predložilo Ministarstvo pravde omogućavaju ključnu ulogu “istaknutim pravnicima u održavanju kvoruma za rad Visokog saveta sudstva”, a samim tim i u odlučivanju o izboru i razrešavanju sudija i predsednika sudova.

Prema predlogu, njih četvoro moglo bi da blokira rad Visokog saveta sudstva sa 11 članova i zato Ne davimo Beograd zahteva da kvorum za rad tog saveta bude uobičajen, odnosno usklađen sa većinom potrebnom za odlučivanje, a to je šest članova, dodala je ona.

Podsetila je da Ne davimo Beograd od početka tog procesa ukazuje da je pod izgovorom približavanja EU izmenom Ustava omogućeno vladajućim strankama da nastave da kontrolišu pravosuđe.