Ta je tema posebno važna u trenutku kada se očekuje odluka koje će televizije dobiti nacionalne frekvencije, istaknuto je na konferenciji.

Direktor programa „Nova pismenost“ Darko Soković istakao je da televizijski programi ne bi smeli da imaju samo funkciju zabave, već i da pruže publici neka nova znanja, ali da veruje da sama dodela nacionalnih frekvencija neće dovesti do velikih promena u društvenoj atmosferi.

„Nisu samo oni koji imaju dozvolu države mediji, svi smo mi mediji. Zato imamo odgovornost da u medijski prostor puštamo tačne i nezapaljive poruke, u skladu sa najvišim standardima“ rekao je Soković.

Dodao je da ko god da dobije frekvenciju, makar da to ne bude ni jedna od četiri televizije koje ih sada imaju, ne veruje da će se promeniti medijski trend.

A trend je, kako je pokazalo istraživanje, da je indeks medijske pismenosti u Srbiji sve niži, i da četvrtina mladih rodjenih izmedju 1996. i 2012. godine uopšte ne želi da se informiše.

Kako je rekla Sladjana Komatina iz CESID-a, istraživanje je pokazalo da 42 odsto gradjana ne proverava izvor informacija, a da trećina ispitanih čita samo naslove.

„Sa druge strane gradjani visoko vrednuju svoje kvalitete kada je reč o digitalnoj pismenosti, smatraju da su veoma sposobni da nadju informaciju, 97 odsto ispitanika starih od 12 don 60 godina koristi internet, a 54 odsto njih zna da napravi power point prezentaciju ili da postavi video klip“, rekla je Komatina.

Dodala je da 44 odsto ispitanika ne zna kako da zaštiti svoje podatke na internetu.

Psihološkinja Ana Mirković rekla je da sa decom treba razgovarati o medijskim sadržajima koji su im dostupnmi, ali kroz pitanja, a ne kroz zabrane i kritike.

Dodala je da mladi dobijaju hiljade informacija dnevno i da odbacuju one „koje ne žele da vide“.

Mirković smatra da bi bilo dobro da se mediji, pre svega televizije, više bave temama medijske pismenosti, kako bi i odrasli, i deca razvijali kritičko mišljenje i postavljali pitanja, izražavali sumnju u to što čuju.

„Ja sam imala ideju za ispitivanje da svaki pojedinac koji konzumira sadržaj ima aplikaciju koja će da meri koliko puta udahne, koliko mu se ubrza rad srca u toku čitanja neke vesti, pa onda i neke emocije, kad počnemo da se znojimo od nervoze jer smo pročitali nešto što nas uznemirava. Na žalost, to ne postoji, ali kada bismo osvestili svako za sebe koliko puta u toku dana smo reagovali vrlo intenzivno na odredenu informaciju, onda bismo više i cenili medijsku pismenost“, rekla je Mirković.

Dodala je da gradjani danas ne donose ni jednu odluku a da na njih nije uticao medijski sadržaj, dok formalno ne obraćaju mnogo pažnje na medijsku pismenost

„Sve što do nas dodje treba da bude podložno kritici, jer čuli smo da 30 odsto ljudi čita samo naslove i površno pristupa medijskim sadržajima i zato donosi neodgovorne odluke. Treba da se pitamo- zašto mi neko upućuje informaciju, šta od mene želi, kako ću ja da doprinesem njegovom biznisu, ili stranci, ili bilo kojem interesu“, rekla je Mirković.

Ona je dodala da je u današnje vreme biti medijski nepismen mnogo opasnije od elementarne nepismenosti, ali da se toj temi ne posvećuje dovoljna pažnja.

Program „Nova pismenost“ radi sa gradjanima, medijima, kompanijama, školama, i državnoim upravom kako bi se najbolje medijske prakse medijske pismenosti našle u temeljima srpskog društva, rečeno je na konferenciji.

Ceo video materijal mozete preuzeti OVDE.