„Ključna poruka naše intenzivne diplomatije i zvaničnih poseta je sledeća: Srbiji i državama Zapadnog Balkana pridajemo veoma veliki značaj, njihova integracija u EU jeste i ostaće naš cilj. Uostalom, napadački rat Rusije protiv Ukrajine je za sve nas svojevrstan test, gde moramo da pokažemo da Evropska unija i Zapadni Balkan stoje rame uz rame“, rekao je on u intervju objavljenom danas popodne na sajtu beogradskog lista „Politika“.

Šib je u vezi s odnosom prema Rusiji rekao da se Srbija kao pristupni kandidat obavezala da se priključi spoljnoj politici EU, uključujući i odlukama o uvođenju sankcija.

„Srbija se već priključila sankcijama protiv Belorusije i podržala je odluke Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u pogledu napadačkog rata protiv Ukrajine, kojim se krši međunarodno pravo. To su bili značajni koraci. Sada je bitno da se preuzimaju i drugi stavovi EU“, dodao ambasador.

Na pitanje o tome što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno rekao da Srbija neće za sada uvoditi sankcije Moskvi, te „da li ima smisla nastaviti pritiske na Beograd u tom pravcu“, Ambasador Nemačke je odgovori da „sankcije predstavljaju neposrednu reakciju EU na ruski napadački rat protiv Ukrajine i, u vezi s tim, na užasne povrede ljudskih prava i razaranja čitavih gradova i stambenih kvartova“.

„Upozoravali smo Rusiju, zajedno s našim međunarodnim partnerima“ – nastavio je Šib – „da ne napadne Ukrajinu, a od samog početka smo ukazivali na to da će kao reakcija uslediti opsežne privredne i finansijske sankcije“ koji su već „teško pogodile rusku privredu, a dodatno dejstvo će biti tek dugoročno vidljivo“.

Te mere su, podsetio je Šib, usmerene na odgovorna lica, na ljude koje ih podržavaju i na relevantne ključne sektore za Rusiju, kao i na ograničavanje mogućnosti finansiranja ruske države. Humanitarna dobra, kao što su lekovi i namirnice, ne podležu sankcijama.

Ambasador je rekao da „neće spekulisati“ o tome kakve posledice mogu da očekuju Srbiju u slučaju neuvođenja sankcija, i istakao da će se puno dejstvo sankcija ostvariti „samo ako nastupamo zajedno, izuzetno je važno da evropske zemlje idu tim putem jedinstvene. Podrazumeva se da to uključuje i Srbiju“.

Uputan o radu nemačkih kompanija u Srbiji i da li se može očekivati da se to nastavi, „imajući u vidu trenutne političke okolnosti“, ambasador Šib je rekao da iz svojih razgovora s preduzetnicima iz Nemačke zna da, „s obzirom na ruski napadački rat protiv Ukrajine, pomno prate stav Srbije i njenu političku i ekonomsku orijentaciju“.

„Na kraju krajeva, kompanije svoju odluku za Srbiju kao pogodnu destinaciju za investicije moraju da obrazlože svojim mušterijama, koje najvećim delom potiču iz EU. Za dalji proces približavanja Srbije EU, a i za njen ekonomski razvoj, biće odlučujuće da EU i njeni pristupni kandidati u ovoj teškoj situaciji stoje rame uz rame i da brane svoje zajedničke vrednosti“ – rekao je Šib.

Ambasador je pnovio da se radi o tome da „svi pošaljemo poruku u istom pravcu i da svi znaju da se ovaj rat koji je Rusija započela ničim ne može opravdati. Na tom temelju će moći da se nastavi i ovaj trend koji obema stranama donosi korist“.

Šib je rekao da se situacija na Kosovu i sada na istoku Ukrajine nikako ne mogu uporediti.

„Na Kosovu su od kraja osamdesetih godina etnički Albanci ugnjetavani i isključeni iz javnog života. Međunarodna zajednica država je vodila duge pregovore koji nisu urodili plodom, čime je bezuspešno iscrpela sva sredstva za mirno rešavanje konflikta i sprečavanje humanitarne katastrofe na Kosovu. Tek onda kada su bila iscrpljena sva sredstva diplomatije, NATO se odlučio za napad na Jugoslaviju“, rekao je nemački ambasador.

Po njegovim rečima, u Ukrajini ne postoje, niti su postojale naznake ili dokazi za, po Moskvi, navodno ugnjetavanje etničkih Rusa. A diplomatska sredstva za okončanje rata u Donbasu ni približno nisu bila iscrpljena.

„Proglašenje nezavisnosti Kosova i tzv. narodnih republika (ruskih, na istoku Ukrajine) se, takođe, suštinski razlikuje. Proglašenje nezavisnosti je isključivo moguće ako se pritom ne krši zabrana upotrebe sile. Tako je bilo na Kosovu, koje se od 1999. godine nalazilo pod upravom misije UN. Godinama se intenzivno radilo na tome da se za status Kosova nađe rešenje koje bi za obe strane bilo prihvatljivo. Tek nakon što su se ti pokušaji izjalovili, Kosovo je u februaru 2008. godine proglasilo svoju nezavisnost“, dodao je ambasador.

Šib je rekao da je odvajanje separatističkih područja Donjeck i Lugansk iznudjeno od strane Rusije upotrebom vojnih sredstava. Od 2014. godine tamo nije organizovan referendum, niti su organizovani izbori u skladu s medunarodno prihvaćenim standardima, dodao je nemački ambasador u Srbiji.

Povodom najava nemačkih zvaničnika da Berlinski proces „treba da dobije novo ubrzanje“ i na pitanje o tome da li inicijativu „Otvoreni Balkan“ vidi kao komplementarnu, ambasador je odgovorio da je nova vlada Nemačke „odlučna da uspešnim rezultatima Berlinskog procesa iniciranog 2014. godine dodaje nove“, te je u tu svrhu planiran samit u drugoj polovini ove godine.

„Podrazumeva se da učesnici inicijative ‘Otvoreni Balkan’ imaju pravo da ubrzaju intenziviranje saradnje i na taj način ubrzaju realizaciju ciljeva Berlinskog procesa. Pritom je važno da svi mogu da se uključe u ovu inicijativu i da mogu da doprinose sopstvenim idejama“, rekao je Šib.

Na pitanje lista o tome kako bis ocenio napredak Srbije koja „iz Brisela dobija i pohvale i zamerke“ na sprovođenje reformi i evropske agende, ambasador je odgovorio da je vladavina prava ključna za proces pristupanja EU i istakao da napredak u toj oblasti, nezavisno od toga, ide u korist građana Srbije.

„Pokretanjem pravosudnih reformi, o kojima je 16. januara i odlučeno na referendumu, Srbija je napravila važan iskorak – nezavisno i efikasno pravosuđe je osnovni preduslov za funkcionisanje pravne države. Sada je važno da se pravosudne reforme i sprovedu“, rekao je Šib i podsetio da „naravno, postoje i drugi izazovi… u vezi sa slobodom medija, borbom protiv korupcije ili suočavanjem s prošlošću“.

„Teško se podnosi to što u Beogradu i dalje ima grafita i škrabanja po zidovima kojima se veličaju osuđeni ratni zločinci“ – rekao je nemački ambasador.