“Za nemačku automobilsku industriju taj metal je ključan za električna vozila. Predviđa se da će potražnja u Evropi do 2050. da poraste 35 puta. Srbija bi delimično mogla da zadovolji taj rastući apetit za litijumom”, piše nemački list u izveštaju o jučerašnjem susretu Šolca i Vučića u nemačkom Frajbergu.
Kako prenosi Dojče vele (Deutsche Welle – DW), FAZ navodi da je Evropska unija (EU) ovog leta sklopila sporazum sa Srbijom kao deo strategije za smanjenje zavisnosti od azijskih dobavljača.
Trenutno EU i Nemačka litijum uglavnom uvoze iz Australije, Čilea i Kine.
FAZ dodaje da se “Vučić nada ekonomskom čudu u svojoj zemlji zahvaljujući eksploataciji litijuma”. “Međutim, planovi su naišli na snažan otpor u društvu: ekološki aktivisti strahuju od uništavanja prirode, dok se nacionalisti protive eksploataciji srpske zemlje”, piše novinarka Frankfurter algemajne cajtunga koja je izveštavala iz Frajberga.
Šolc je još krajem avgusta bio u Frajbergu i istakao da je taj projekat od najvećeg prioriteta, a 10. decembra je “u prisustvu Vučića više puta ponovio da pritom moraju biti poštovani najviši standardi zaštite životne sredine”, piše frankfurtski list.
“Vučić će pak, i pored svih razlika, verovatno otputovati kući s porukom protivnicima iskopavanja litijuma: ‘Vidite, i Nemačka kopa litijum, pa to ne može biti toliko loše’. Šolcu bi takva poruka odgovarala, jer on ’ne želi samo srpski litijum’, radi se i o pokušaju da se Srbija jače veže za EU”, piše list i navodi da, konkretno, Kina trenutno pokušava da dobije pristup litijumu u Srbiji.
“U suštini, radi se tome u kom pravcu ide Srbija: ka Rusiji i Kini ili ka Zapadu. Srbija je sklopila sopstveni sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom i nastavlja da odbija sankcije EU protiv Rusije”, dodaje list.
“Ali, pošto pritisak na Srbiju sam po sebi izgleda ne dovodi do približavanja EU, Šolc je sada blaži prema Srbiji i njenom predsedniku. Dok su on i EU pre izvesnog vremena jasno kritikovali autoritarne tendencije u Srbiji i isticali da mora da prizna Kosovo kao državu da bi postala članica EU, Šolc se sada u javnosti uzdržava od kritika. On je juče jednostavno podsetio da su dobri odnosi u susedstvu važni, dakle uključujući i sa Kosovom. Vučić u svojoj izjavi ne pominje Kosovo, ali kaže da njegova zemlja hoće da se reformiše u duhu EU”, piše FAZ.
Frankfurtski list podseća da je, tokom posete Beogradu ovog leta, Šolc “zahvalio Bogu” što jedan od najtraženijih resursa na svetu leži u Srbiji.
“Tada mu je podršku pružila i Franciska Brantner, parlamentarna državna sekretarka u nemačkom Ministarstvu privrede, a sada predsednica stranke Zelenih. Poruka bi mogla da glasi: Da se Kina umešala u Srbiju, lokalnom stanovništvu sigurno ne bi bilo bolje”, navodi list.
Koliko je Šolcu važan litijum pokazuje i njegov tempo, piše autorka i navodi da je “Ustavni sud Srbije 11. jula poništio raniju odluku Vučića da zaustavi proizvodnju litijuma, a kancelar je bio u Beogradu već 19. jula”.
Frankfurter algemajne cajtung na kraju piše da je “promena tona prema Srbiji dodatno olakšana činjenicom da Srbija preko zemalja-članica EU šalje municiju Ukrajini”. “Na kraju posete Frajbergu, i Šolc i Vučić oprostili su se tradicionalnim rudarskim pozdravom: Srećno!”, dodaje se.
Nemački javni servis MDR prenosi da je “fokus bio na aspektu ekološke održivosti eksploatacije”. Navodi se i to da je Rudarska akademija Frajberg razvila inovativnu tehnologiju poznatu kao COOL, te da će ona biti iskorišćena u zajedničkom nemačko-srpskom projektu.
“Taj proces omogućava eksploataciju litijuma isključivo uz obnovljive izvore energije, bez fosilnih goriva i emisija CO2. Nakon nekoliko dodatnih koraka, dobijeni sirovi proizvod, tzv. litijum-karbonat, takvog je kvaliteta da se može direktno koristiti za proizvodnju baterija bez dodatnog pročišćavanja”, dodaje se.
“Ono što bismo mogli da radimo u Cinvaldu, možemo primeniti i u Srbiji. Proces je trenutno u fazi implementacije, uspešno je testiran na skali od 200 litara, a sada španska kompanija planira izgradnju pilot postrojenja”, objasnio je za MDR direktor Instituta za tehničku hemiju Martin Bertau.
Specifičnost ovog procesa, prema Bertauu, leži u njegovoj sveobuhvatnosti. “Ne fokusiramo se samo na hemijsku preradu ili eksploataciju litijuma, već i na iskorišćenje ostataka, što je centralni problem današnjice. Obično bacamo nešto što je nekada koštalo novac, a onda dodatno plaćamo da ga se rešimo. Vremena kada smo to mogli sebi da priuštimo su prošla”, rekao je.
Tehnički univerzitet u Frajbergu dokazao je da proces funkcioniše. “Dakle, krećemo”, izjavio je Martin Bertau. On izražava želju da se saznanja univerziteta primene i u eksploataciji litijuma u Srbiji – “na ekološki prihvatljiv način, bez ugrožavanja zaštićenih prirodnih područja ili turističkih regiona”, prenosi nemački javni servis.
I drugi mediji na nemačkom, na primer, Handelsblat iz Hamburga koji je fokusiran na ekonomsku-politiku, ali i NTV, magazin Štern i švajcarski javni servis SRF, pišu o susretu nemačkog kancelara Olafa Šolca i predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Frajbergu, povodom rudarenja litijuma u obližnjem Cinvaldu.
Navode da se taj metal nalazi u rudnim poljima Frajberga, ali i da je to nalazište na nemačko-češkoj granici znatno manje od onog u Srbiji, prenosi DW.
