Dodao je da se ne radi o jednokratnim merama, već o predlozima zakona koje inače treba popraviti.

“Dakle, to je ono što mi znamo za zakone koje pratimo da ne valja, da treba da se popravi. I mnogi od tih predloga, recimo kada je reč o predlozima Transparentnosti, stari su dve, pet ili čak više godina, jer se odnose na stvari koje odavno znamo da ne valjaju”, naveo je Nenadić u N1 Studio Live ove televizije.

Pojasnio je da je Radna grupa formirana da bi dala predloge kako da se postupi po preporukama ODIHR nakon izbora iz 2023, ali i po svim ranijim preporukama ODIHR.

“Mi imamo zadatak u dve faze. U prvoj fazi koja je oročena na tri nedelje, trebalo je da predložimo neke mere koje bi se mogle koliko toliko primeniti i na ovaj izborni proces”, rekao je Nenadić.

Dodao je da je rok za to bio do 7. maja.

Naveo je da su onda od 7. maja do juče, odnosno do prekjuče, predstavljali te predloge, komentarisali ih i trebalo je da se o njima glasa konačno, “zato što ako ćemo nešto da predlažemo pa da ima uticaja na ove izbore, to se mora učiniti odmah”.

Međutim, kako je istakao, prvo je zatraženo da predlozi budu dostavljeni u formi skupštinskih odluka.

“Sadržinski, to su predlozi koji su dostavljeni bili već 7. maja i sa njima su svi članovi bili upoznati, a mnogi od njih su bili poznati svim poslaničkim grupama iz vlasti i opozicije već duže od mesec dana, jer smo ih mi dostavljali sukcesivno. Tako da, dogodilo se da umesto da glasamo ovako ili onako, dakle, da se tim predlozima da podrška ili da se uskrati, članovi radne grupe koji dolaze iz stranaka vladajuće koalicije su zatražili dodatni rok, pri čemu taj dodatni rok nije oročen. Mi još uvek nemamo u stvari informaciju kada bi oni mogli da budu spremni za glasanje. S druge strane, nema nikakvog smisla da se predlozi iznesu na glasanje bez učešća stranaka vladajuće koalicije, jer je potrebna dvotrećinska većina da bi taj predlog bio formalno usvojen”, istakao je Nenadić.

Naglasio je da kada je o biračkom spisku radi “ta priča nije išla kroz radnu grupu”.

“Dakle, to je bio direktan dogovor između stranaka vlasti i opozicije da se izvrši ova promena o kojoj je sada reč. Međutim, birački spisak i temeljna revizija biračkog spiska jeste jedna od preporuka ODIR, jedna od najbitnijih. I mi imamo na stolu, kao jedan od predloga članova radne grupe, da se izmeni zakon o biračkom spisku tako što bi se odredilo na koji način i ko će vršiti njegovu reviziju… Treća stvar, to je nešto što je usvojeno kao ad hok mera, praktično opet politički dogovor je u pitanju, formalizovao ga jesSkupštinski odbor za ustavna pitanja. I taj odbor je doneo odluku kojom se daje ovlašćenje članovima i zamenicima članova ove radne grupe, znači to je individualno ovlašćenje, nema veze sa radnom grupom kao celinom, daje se ovlašćenje članovima i zamenicima članova da prate ili kontrolišu ili nadziru, već ne znam kako je definisano, sprovođenje ove izmene zakona. Kad kažem ove izmene zakona, to je ono što smo videli što je dogovoreno i usvojeno da će moći da na lokalnim izborima 2. juna glasati samo ljudi koji su imali prebivalište na tom mestu 11 meseci unazad”, rekao je Nenadić.

On ponavlja da su fokus stavili na izmene koje bi mogle da načine promene i za predstojeće izbore, kao i da od vladajuće većine zavisi da li će se o njima uopšte glasati i da li će dobiti podršku, te da li će skupština zasedati i kada će promene biti usvojene.