Pitanje je da li će Moskva prihvatiti uslove koje je Međunarodni olimpijski komitet (MOK) postavio za učešće ruskih sportista na Igrama u Parizu, ali na kraju, možda će sami sportisti odlučivati o tome.

Ruski i beloruski sportisti su u poslednje dve godine bili suspendovani iz većine takmičenja zbog rata u Ukrajini, ali je MOK odlučio da oni mogu da učestvuju na Olimpijskim igrama u Parizu u individualnim sportovima kao neutralni, bez državnih simbola, ali samo ako nisu bili povezani sa vojskom i bezbednosnim službama i ako nisu podržavali rat.

MOK očekuje da će 36 ruskih sportista, najviše 54, kroz kvalifikacije izboriti učešće na Igrama u Parizu.

Ruskim i beloruskim sportistima zabranjeno je da učestvuju u ceremoniji otvaranja Igara 26. jula.

Ruski predsednik Vladimir Putin doveo je u pitanje pravila i tražio je od Ruskog olimpijskog komiteta i Ministarstva sporta da dostavi preporuke o tome da li sportisti te zemlje treba da se takmiče u Parizu.

Te dve organizacije imaju oštro suprotne stavove.

Predsednik Ruskog olimpijskog komiteta Stanislav Pozdnjakov naveo je na društvenim mrežama da MOK “iznova i iznova smišlja nelegitimne kriterijume” za sportiste i da “dosledno izvršava spoljne političke naloge da izoluje ruski sport”.

On je 5. aprila rekao da su ruski teniseri koji žele da se takmiče na Igrama u Parizu “ekipa stranih agenata”, da oni uglavnom igraju i zarađuju novac van Rusije i da su kritični prema politici zemlje. Pozdnjakov je pukovnik ruske vojske.

Ministar sporta Oleg Maticin rekao je da Rusija ne bi trebalo da bojkotuje Olimpijske igre.

“Moramo sačuvati mogućnost dijaloga i učestvovati”, rekao je Maticin prošlog meseca za agenciju Tas.

Na prethodnim igrama u Tokiju Rusija je učestvovala sa 335 sportista i osvojila 71 medalju, od čega 20 zlatnih. Takmičili su se bez državnih simbola na tim Igrama, kao i na Zimskim igrama 2018. i 2022. godine zbog doping skandala.

Ukrajina se protivi učešću Rusije na Igrama u Parizu, ali je ublažila pretnje bojkota takmičenja.