Kako se navodi, u Godišnjem finansijskom iz­veštaju za 2021, koji još nije dos­tupan na sajtu Agencije za privredne registre (APR), ali se može naći na zvaničnoj internet stranici Krušika, jasno se vidi i da su krat­koročna zaduženja fabrike dostigla astronomskih 9,98 milijardi dinara ili oko 85 miliona evra.

Ove gubit­ke i zaduženja potvrdio je i revizor koga je angažovao sam Krušik u iz­veštaju u koji je NIN imao uvid.

„Naši postupci u tom pogledu su bili ograničeni samo na ocenu usaglašenosti finansijskih in­formacija sadržanih u Godišnjem izveštaju o poslovanju sa revidira­nim finansijskim izveštajima“, navodi se u ovom internom revizor­skom izveštaju.

U NATO bombardovanju 1999. skoro 90 odsto proizvodnih kapaciteta Krušika bilo je uništeno, ali rezultati po­slovanja fabrike nisu ni tada bili katastrofalni kao 2021. godine, piše NIN.

Sa eksplo­zijom dugova i konstantnim padom ove državne fabrike oružja počinje 2015, kada, kao posrednici u prodaji mina počinju da se pojavljuju privi­legovani privatni trgovci povezani sa vlašću.

NIN je više puta pisao o poslovima preduzeća jednog od fi­nansijera SNS-a Slobodana Tešića sa Krušikom i o firmi GIM, za koju je posredovao, sada pokojni otac ministra odbrane, u to vreme mini­stra policije Nebojše Stefanovića. Neki poslovi su bili toliko nepo­voljni da su troškovi proizvodnje mina bili veći od cena po kojima ih je Krušik prodavao povlašćenim trgovcima.

Na to je prvi upozorio uzbunji­vač Aleksandar Obradović. Umesto da ga posluša, vlast je, medjutim, pre skoro tri godine pokrenula istragu protiv Obradovića, a ona do danas nije završena, niti se u poslednjih godinu i po bilo šta preduzima da bi se utvrdila istina.