Kako navodi u pisanoj izjavi, zabrana uvoza ruske nafte od 1. novembra preko Jadranskog naftovoda i primoravanje Srbije da od drugih partnera potraži uvoz, jedan je od ključnih rizika jer zamenska nafta ne košta i do 30 odsto skuplje od sirove nafte koju je država plaćala ruskim partnerima.

“Takodje, male količine uglja koji se nalazi u skladištima i nemogućnost da se dodje do jeftinog ruskog i ukrajinskog uglja, veoma zloslutno upozoravaju, ako se zna da će nam zbog lošeg upravljanja EPS-om zasigurno biti potreban dodatni uvoz električne energije. Naravno, i za nju su potrebna dodatna devizna sredstva”, rekao je Lazić. Dodao je da će ta tri elementa, sa rastom referentne kamatne stope Centralne banke i rastom kamatnih stopa, i dalje “gurati” rast cena prehrambenih proizvoda.

Kako je Lazić ukazao, gradjani mogu da očekuju dalji rast cena hrane koje su “realno skočile od 50 do 70 procenata u odnosu na isti period prošle godine”.

“Nova – Da se struka pita ukazuje da je srpska ekonomija tako koncipirana da je dve trećine privrede vezano za zemlje Evropske unije. Usporavanje privrednog rasta i ulazak u recesiju EU imaće dalekosežne posledice po naš privredni sistem. Zabrinjavajući je i spoljnotrgovinski deficit koji će ove godine biti rekordan i iznosiće više od 12 milijardi američkih dolara, što, sa rastom cena kamatnih stopa na kreditna zaduženja, čini našu ekonomsku situaciju težom i komplikovanijom”, naveo je Lazić.